Spasojević: Banke treba kažnjavati

PinterestFacebookTwitterShare

“Banke koje drže štednju i depozite, a ne žele da ulaze u rizik, nisu nam potrebne. Ako neće da plasiraju novac u privredu, već ga drže na računima u inostranstvu i u obveznicama, treba ih kažnjavati. Možda im oduzeti i licence.”
 
Ovo u razgovoru za “Novosti” kaže Toplica Spasojević, vlasnik “ITM grupe” i predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije, iščekujući efekte nedavnog dogovora predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, Narodne banke Srbije, bankara i privrednika.
 
“Banke usvojenom merom dobijaju pomoć,” objašnjava Spasojević. “Cena kapitala će za njih biti niža. Sada je pitanje da li će one smanjenje preliti na privredu. To zavisi od njih.”
 
* Da li je realno da ovo olakšanje donese i niže kamate?
 
– Do sada smo imali dva pojeftinjenja kapitala. Smanjene su kamate na deviznu štednju, sa 7,5 odsto pale su na 5,5 odsto. Krediti tada nisu pojeftinili. Ovo je drugo pojeftinjenje. Mera je dobra, ali ona još ne daje efekat u privredi. Na sastanku sa predsednikom, premijerom i guvernerom jedan bankar je otvoreno rekao da su banke izgubile u Ukrajini i Rusiji i da moraju ovde da se “vade”.
 
* A šta bi imalo efekta i poboljšalo stanje u privredi?
 
– Neophodno je da dugoročni krediti budu sa kamatom nižom za dva do tri odsto. Guverner je u pravu, banke imaju novac. One na računima u inostranstvu drže skoro dve milijarde evra i malo više od milijarde imaju u domaćim obveznicama.
 
* Zašto ne plasiraju novac?
 
– Zato što mogu da rade i sa malim plasmanom i visokim kamatama i da pokrivaju troškove. U zemlji rade 33 banke, ali to očigledno nije dovoljna konkurencija. Banke mogu i ovako da žive i zarađuju, ali privreda ne može tako da radi. Neophodno je ili stimulisanje ili kažnjavanje banaka. Ako one nisu spremne, Vlada mora da pronađe nov model finansiranja privrede. Druga opcija je da kaže da je ovakav nivo razvoja privrede i društva zadovoljavajući.
 
* Šta bi trebalo da budu prve mere Vlade?
 
– Naša stopa rasta je nedovoljna. Potrebna je podrška izvozu, pokretanje razvojne banke i kompleks finansijskih mera. Za sve kredite je potreban grejs period od šest meseci do godinu dana, bez penala. Jednostavno što brže ubrizgati novac u privredu. Potrebno je aktivirati nov investicioni krug, pre svega ulagati u poljoprivredu. Ovako neće moći dugo.
 
* U suprotnom, šta će se desiti?
 
– Kako kažu, ptice umiru pevajući. Umreće privreda. Kod nas je već stopa nezaposlenosti najveća u regionu. Doskoro se o Srbiji pričalo kao o lideru u okruženju. Više se to ne čuje. Izgubili smo mnogo vremena. Moramo da se probudimo.
 
* Da li već osećate prelivanje krize iz Evrope?
 
– Kako god da je ova kriza nastala, neki kažu da je i veštački stvorena kako bi Nemačka i Francuska prekomponovale Evropu, mi je nećemo izbeći. Osećamo je tako što, čast izuzecima, grčke i italijanske banke neće da odobravaju kredite. Izvoz naših preduzeća će pasti u zemljama u kojima su najveći problemi, kao što su Italija i Grčka. Zato su nam mere i potrebne.