Nobelovac poručio Evropi da ne štedi u vreme krize

PinterestFacebookTwitterShare

Ugledni ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic, rekao je da će udruženi talas štednje u Evropi rezultirati sporijim privrednim rastom.
 
„Kina će verovatno podržati svoju privredu u idućoj godini a time će zaštititi i proizvođače sirovina u Latinskoj Americi od evropske dužničke krize, održavajući potražnju za njihovim proizvodima“, rekao je Stiglic u intervjuu za Reuters.
 
Kina će upotrebiti svoje ogromne devizne rezreve za razvoj svoje privrede dok evropska štednja, izazvana finansijskim nedaćama, predstavlja veliku pretnju za Latinsku Ameriku, upozorio bivši glavni ekonomista Svetske banke.

Dužnička kriza u evrozoni pogodila je Latinsku Ameriku posredno, smanjen je izvoz kao i kreditni plasmani španskih banaka, snažno zastupljenih u toj regiji. Njihove lokalne filijale bi mogle da budu prisiljene da šalju novac u matične banke u idućoj godini s obzirom na teška vremena u Evropi.
 
Španski “Santander” snažno je zastupljen u Brazilu, najvećoj latinoameričkoj ekonomiji a vodeća je banka i u Čileu. “Evropa prolazi kroz recesiju i to će štetiti potražnji. Čile će pretrpeti štetu uglavnom preko trgovine. A tu je i kanal finansiranja”, kazao je Stiglic, poznat po stavu da bi vlade u vreme krize trebale da, u stvari, povećaju potrošnju, upravo suprotno od onog što trenutno čine.
 
“Teško je prevideti činjenicu da španske banke koje posluju u Čileu prolaze kroz razdoblje pada aktivnosti. To će zahtevati vrlo oprezno upravljanje kreditnim plasmanima”, kazao je Stiglic tokom posete Čileu nakon učešća na jednoj konferenciji u susednoj Argentini.
 
Kina i Evropa vodeći su trgovinski partneri zemalja snažno orijentisanih na proizvodnju sirovina, kao što su veliki izvoznici pšenice Argentina i Brazil, naftom bogata Venecuela i istaknuti izvoznik bakra Čile. Od ukupno 61,9 milijardi čileanskog izvoza u razdoblju od januara do kraja septembra, 21 posto otpada na Kinu a 19 posto na Evropu.
 
“Finansijska tržišta biće razočarana jer će prihodi od poreza biti niži. Kada se to uvidi, tražiće se više kamate i onda će se tek shvatiti da sadašnje rešenje nije donelo željeni efekat”, dodao je.
 
Nemačka predvodi inicijativu za budžetsku štednju i uvođenje automatskih sankcija za evropske članice koje krše ovaj dogovor. Kina ima resurse, instrumente i političku volju da ih upotrijebi kako njena prireda ne bi naglo krenula silaznom putanjom, ističe Stiglic.
 
Ako kineskoj privredi bude trebao podsticaj, oni imaju resurse i političku volju da ih osiguraju. Takođe, za razliku od Sjedinjenih Država, polovina zemlje ne sledi ideologiju po kojoj je kresanje budžeta jedino rešenje problema. Ako njihova privreda uspori, trošiće kako bi ja podstakli”, dodao je.