Mleko bi moglo da košta 69 dinara

PinterestFacebookTwitterShare

Dok ne stigne na raf, cena većine namirnica poraste i do 40 odsto. Ako država, kako je najavljeno, ograniči trgovačku zaradu na 10 odsto, ulje, šećer, mleko, meso, mogli bi da pojeftine od 7 do 15 odsto.
 
Tako litar dugotrajnog mleka, koji sada košta od 76 do najčešće 85 dinara, uz smanjenu maržu ne bi trebalo da bude skuplji od 69 dinara. Računica pokazuje da se do ove cene dolazi kada se trenutnoj veleprodajnoj ceni tog mleka od 53 do 60 dinara, zavisno od mlečne masti, doda marža od 10 odsto i PDV od osam odsto. To znači da prometnici samo na mleku zarade i do 40 odsto.
 
– To je jedan od mnogobrojnih primera koji pokazuju da kod nas najviše zarađuju trgovci – kaže Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Država mora, kao i svuda u svetu, da ograniči marže na osnovne namirnice koje se svakodnevno kupuju. Stalno pozivanje na slobodno tržište i slobodno formiranje cena je čista demagogija i u našim uslovima predstavlja klasičan monopol. Zato je važno da uđu novi veliki trgovinski lanci, jer su postojeći uništili male radnje, zauzeli svoje mesto na tržištu i ponašaju se samovoljno, što im je omogućila sama država.
 
Papović dodaje da velike zarade trgovci ostvaruju i na rabatima kojim ucenjuju proizvođače pa, ako neki proizvođač želi da se njegova roba nađe u jednom prodajnom lancu mora da plati i značajan rabat, što trgovci nigde ne prikazuju. Kako gotovo dve trećine porodičnog budžeta građani troše na hranu, normalno je zašto se cenama ulja, šećera, brašna poklanja toliko pažnja. Vlada Srbije bi do kraja godine mogla da donese odluku kojom će se marže na šećer, brašno, mleko, meso i ulje ograničiti, i to verovatno na maksimalno deset odsto, kako se nezvanično saznaje.
 
Iako trgovci nerado govore o visini marži i uglavnom ističu da su na osnovnim životnim namirnicama marže jednocifrene, u toku nedavnog sastanka sa ministrom poljoprivrede i trgovine Dušanom Petrovićem ipak se nisu saglasili da se marže za tu kategoriju proizvoda ograniče na deset odsto.
 
– U normalnim uslovima smanjenje marži ne bi toliko osetio potrošač, ali u postojećim uslovima besparice, nizak standard, male zarade meri se svaki dinar – kažu stručnjaci. – Formiranje maloprodajnih cena je proces u kome najviše ispaštaju primarni proizvođači i potrošači. Otkupne cene primarnih sirovina u Srbiji izuzetno su niske, a maloprodajne cene gotovih proizvoda previsoke.
 
Pojedini ekonomisti smatraju da ograničenje marži nije rešenje i da umesto toga treba pustiti zainteresovane trgovce da uđu na naše tržište.
 
– Ako se smanje zarade na prodaji osnovnih namirnica, trgovci će posebno u velikim sistemima podići cene kod drugih artikala i tako nadomestiti tu razliku – smatra Dragovan Milićević, ekonomista. – Da bi namirnice pojeftinile potrebno je najpre urediti tržište, podići konkurentnost i naravno kupovnu moć stanovništva.