Elektroprivreda RS dva meseca uvozi struju

PinterestFacebookTwitterShare

Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) u poslednja dva meseca svakodnevno uvozi 1.000 do 1.500 megavatsati električne energije iz zemalja regiona, što je oko 10 odsto domaće potrošnje, potvrdila je direktor ERS-a Branislava Milekić.
 
“ERS je u novembru uvezla 10 500, a u decembru 14 500 megavatsati električne energije”, rekla je Milekićeva, navodeći da je uvoz neophodan zbog loše hidrologije, ali da će poslednje padavine doprineti poboljšanju elektroenergetske situacije u ERS i regionu.
 
Ona nije mogla da kaže koliki je efekat apela za uštede struje, s obzirom da je u istom periodu došlo do otopljenja tako da je i potrošnja struje za granje smanjena. Ali, ukupno smanjenje potrošnje energije iznosilo je oko 10 odsto, što je olakšalo prevazilaženje teške enrgetske situacije početkom decembra.
 
Milekićeva je istakla da nije realno očekivati da će biti ostvarena planirana proizvodnja električne energije, imajući u vidu da je godina bila izuzetno sušna i da se u narednom periodu ne mogu očekivati značajnije promene.
 
Za ovu godinu planirana je proizvodnja 5586,89 gigavatsati električne energije, od čega 3310 gigavtsati u termoelektranama ili 59,24 odsto, a 2 276,89 gigavatsati u hidroelektranama, odnosno 40,76 odsto. Zaključno sa novembrom ostvarena proizvodnja u ERS-u je 4852,35 gigavatsati, što je 96,58 odsto od plana. U termolektranama je proizvedeno 3123,79 gigavatsati ili 64,37 odsto, odnosno pet odsto više od plana, dok je 1728,56 gigavatsati iz hidroelektrana, ili 35,63 odsto, odnosno 15 odsto manje od plana.
 
Milekićeva je istakla da je proizvodnja u hidroelektranama smanjena zbog loše hidrološke situacije, dok je u termoelektranama, zaključno sa novembrom, ostvarena rekordna proizvodnja električne energije od njihovog postojanja.
 
“TE Ugljevik je već oborila rekordnu proizvodnju od 1744,8 gigavatsati, a TE Gacko ima realne prilike da to učini u narednih pet dana i nadmaši rekordnu proizvodnju od 1563,25 gigavatsati električne energije”, kaže Milekićeva.
 
Ističući da su pouzdanost i eksploatacija u proizvodnim objektima na vrlo visokom nivou, Milekićeva je navela da je pouzdanost sistema 98,73 odsto, neraspoloživost 2,21 odsto, dok je neplanskih zastoja bilo 1,27 odsto u odnosu na ukupno raspoloživo vreme u toku kalendarske godine.