Po hranu preko granice

PinterestFacebookTwitterShare

Cene u Srbiji opet „teraju“ potrošače van granica naše zemlje. Krenule su šoping ture za Mađarsku, odakle nam na pijace stižu kačkavalji, kobasice, konzerve, slatkiši… Na tezgama je hrana znatno jeftinija nego u marketima, pa kupci u snabdevanje, kao nekada, idu na zelene tržnice.

Na pijacama je iz nedelje u nedelju sve više hrane. Najčešće stiiže iz Segedina, a cene su povoljne. Za kilogram kobasica na tezgama valja odvojiti od 400 do 600 dinara, vakumirana mesnata slanina je oko 700, čokolade od 50 do 70, dok za pakovanje čokoladnih dražea od 400 grama valja odvojiti 150 dinara.
 
– Nedavno sam se vratila iz Budimpešte i ne mogu da verujem koliko je Srbija skupa – kaže Tanja R. – Često putujem, ali hrana je u mađarskim hipermarketima stvarno povoljna. Kupila sam kilogram i po „trapista“ za osam evra. Za garderobu da ne pričam. Kada stavite sve na papir, isplati vam se i da platite turistički aranžman. U Segedin sam svratila i tamo se često čuje srpski jezik. Čula sam da pojedine porodice dolaze i dva puta mesečno, samo da pazare namirnice.
 
U kupovinu sa pasošem ne idu samo građani koji žele da napune svoj frižider. Sve je više onih koji prodajom te robe otplate troškove puta, a pokriju i račune za svoje potrepštine.
 
Potrošači veruju da su za visoke cene namirnica, ali i garderobe i obuće, u našoj zemlji, najdogovorniji trgovci, koji zarađuju i do šest puta više nego njihove kolege u Evropi.Trgovinski lanci u Francuskoj, Engleskoj ili Americi našli su računicu da im je isplativo čak i kada je razlika između nabavnih cena i onih na rafu – tri do četiri odsto. Deo kolača domaćih trgovaca težak je od 18 do čak 40 odsto.
 
– Nailazili smo na slučajeve da određeni artikli imaju maržu vredniju i od proizvođačke cene – ističe Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. – Završavamo snimanje maloprodajnih cena namirnica iz potrošačke korpe u radnjama velikih trgovinskih kuća, ali i u privatnim prodavnicama. Iz ovih podataka moći ćemo da izvučemo odgovore šta se dešava sa maržama. To je poslovna tajna trgovaca, ali njihove marže se veoma lako mogu izvući, na osnovu ostalih podataka.
 
Upravo zbog velikih marži potrošači u Srbiji jedu najskuplje suhomesnate i mlečne prerađevine, kao i slatkiše. Garderoba je papreno skupa, a za obuću odvajamo i duplo više nego žitelji Evropske unije.