Paori radije voze strane traktore

PinterestFacebookTwitterShare

Decenijskom padu industrijske proizvodnje doprinelo je, svakako, i smanjenje proizvodnje traktora. Ni ono malo izvoznih poslova, koje ugovorimo, ne možemo da uradimo. Ono što je vredno pomena u toj oblasti je sklapanje traktora s Dalekog Istoka za koje su, pre svega zbog cene, zainteresovani u Evropskoj uniji.

 
Zlatno vreme domaće proizvodnje traktora bilo je 80-tih godina prošlog veka. Ratovi, sankcije i tranzicija uticali su na propadanje te nekada značajne privredne grane. Stručnjak Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Lazar Savin kaže da smo pre tridesetak godina masovno izvozili traktore, a danas ne možemo da podmirimo ni domaće potrebe.
 
“IMT je godišnje proizvodio oko 43.000 traktora. Ove godine je, nažalost, proizveo samo hiljadu. Rakovica je isto izvozila ranije. Ona ima ugovor za 15.000 traktora za Somaliju. Problem je u tome što ona nema dovoljno radne snage ni finansija da ispoštuje potpisan ugovor tako da ne znamo šta će se desiti sa tim programom”, kaže Savin.
 
Obnavljanje mehanizacije nasušna je potreba naše poljoprivrede. Visoka cena žitarica pomogla je nekim ratarima da kupe nove traktore, ali država nije uradila svoje, kada je reč o podsticajima.
 
“Poznato je da su prošle godine bile prisutne subvencije. Ove godine su poljoprivrednici imali samo subvencionisane kredite. Drugim rečima, samo akcije, popusti i pogodnosti mogu da pomognu većoj prodaji traktora na tržištu”, zaključuje Savin.
 
Nedavno je agrarnu javnost obradovala informacija da će traktori koje “Agrovojvodina – mehanizacija” montira u saradnji s kineskom ITO korporacijom uskoro biti plasirani u Nemačku i druge zemlje Evropske unije. Sklopovi se uvoze s Dalekog istoka, a šef prodaje i marketinga u “Agrovojvodini” Boško Lukić žali što u traktorima koji će se naći na zapadnoevropskom tržištu neće biti domaćih komponenti.
 
“Nažalost, naša privreda nije uspela za zadovolji uslove koje propisuje Evropska unija prema standardima za prevrtanje, silu i akustiku, zvučnost kabine i tako dalje”, kaže Lukić.
 
Treba reći i to da se u ITO traktoru namenjenom domaćem tržištu nalaze vazdušne instalacije napravljene u “Prvoj petoletki” u Trsteniku. Moguće je da će uskoro u taj traktor biti ugrađivane šelne Kazneno-popravnog doma u Sremskoj Mitrovici, gume “Rumagume”, hladnjak “Ikaterma” i hidrovolan “Lifama” iz Stare Pazove.
 
Nemoć domaće industrije nadoknađujemo uvozom. Prema podacima Poslovnog udruženja uvoznika poljoprivredne mehanizacije, ove godine smo uvezli 1.600 novih i 700 polovnih traktora, 70 kombajna i hiljadu i po priključnih mašina.