Za ulcinjsku solanu traže 257 miliona evra

PinterestFacebookTwitterShare

Ulcinjska solana “Bajo Sekulić”, vruća je crnogorska tema ove zime. Nisu u pitanju slani kristali koji se leti beru na njenim poljima već decenijama, niti pak dogradnja i modernizacija starih pogona. Prašinu je podigla odluka o prodaji solane i ogromnog zemljišnog kompleksa koji joj pripada. Ono što je kupljeno za male pare sada se na tenderu nudi za svote od kojih se vrti u glavi.
 
U javnom oglasu koji je nedavno objavljen stoji da se ukupna struktura ulcinjske solane nudi po početnoj ceni od 257,8 miliona evra. Većinski vlasnik (75 odsto) solane je “Eurofond”, koji kontroliše podgorički biznismen Veselin Barović.
 
Solana je poduže već u klasičnom stečaju. Milorad Iković, stečajni upravnik, kaže da je prodaju imovine trebalo da objavi i ranije, ali je morao da čeka na procenu, kao i da izvrši uknjižbu imovine. Po njegovim rečima, solana duguje između 3,5 i četiri miliona evra.
 
U nekada prestižnom ulcinjskom kolektivu kažu da plan reorganizacije solane nije uspeo 2005. godine, i da je glavni razlog za kasnije posrtanje globalna ekonomska kriza. No, u opoziciji i nevladinom sektoru misle sasvim drugačije.Po njima je sve rađeno da bi pojedinci stekli ogromnu materijalnu korist.
 
Lider Nove srpske demokratije i poslanik Andrija Mandić pozvao je Vladu Crne Gore da spreči prodaju ulcinjske solane, kako bi se koliko je to moguće zaustavili korupcija i kriminal, čije se posledice vide i prilikom privatizacije ove kompanije.
 
U MANS ističu da je ovo poslednji korak u nizu sprovedenih, a čiji je zajednički cilj obezbeđivanje ogromnog profita “Eurofondu” i Veselinu Baroviću.
 
– Tokom 2008. godine ispunjen je glavni uslov za to – navode u MANS. – Tada je, naime, Skupština usvojila Prostorni plan Crne Gore, kojim je područje ulcinjske solane preimenovano u građevinsko zemljište za izgradnju turističkih kapaciteta. Tim potezom za 800.000 evra, koliko je plaćen kontrolni paket akcija solane “Bajo Sekulić”, Barović je dobio građevinsko zemljište čija se vrednost u vreme građevinskog buma kretala oko 100 evra po metru kvadratnom, odnosno 1,5 milijardi! Radi se, naime, o površini koja iznosi 13,5 miliona kvadrata.
 
Kritičari privatizacije jedine morske solane u Crnoj Gori navode da je u prvoj verziji Prostornog plana područje solane tretirano kao spomenik prirode. Bilo je reči o unapređivanju tehnologija dobijanja kvalitetne morske soli, ptičjem rezervatu koji bi bio turistička atrakcija i drugim načinima valorizacije velikog kompleksa u najjužnijoj opštini Crne Gore. Na mala vrata je, međutim, uvedeno rešenje koje najviše odgovara sadašnjem vlasniku solane.
 
Iz MANS saopštavaju da će ova nevladina organizacija povesti kampanju za izmenu Prostornog plana. Ko će biti brži i efikasniji, prodavac velikog poseda uz jedinstvene plaže najjužnijeg dela Jadrana, koji je za male pare stekao veliko bogatstvo, ili oni koji upozoravaju na marifetluke kojima je omogućeno pojedincima da se bogate na račun države, ostaje da se vidi.
 
Meštani bi da fabrika opstane
 
Građani Ulcinja, koji “slučaj solana” ne gledaju iz partijskog ugla, kažu da bi država morala da nađe načina da fabrika soli opstane. Oni su naveli primer da je preduzeće “Crnagoraput” već kupilo so za posipanje puteva iz Egipta, iako je so iz Ulcinja kvalitetnija. Ona, dakako, ima i te kako primenu i u hotelijerstvu, domaćinstvima, medicini…
 
No, dugo već nema prave ambalaže za so koja se više od sedamdeset godina skuplja lopatama. Kao da se namerno htelo da – soli nema.