Intervju: Darko Babić, DHL

PinterestFacebookTwitterShare

Osnovni postulat je veoma jednostavan: prvo, lideri svojim primerom pokazuju kako treba raditi, a drugo je da svojim ljudima omoguće da rade. Treba postaviti sebe tako da dobre osobine daju najbolje rezultate a da osobine koje ne utiču na produktivnost i motivaciju, kao i manjkavosti, ne budu toliko vidljive
 
Kada je početkom decembra 2011. kompanija DHL Srbija obeležila dve decenije poslovanja, u beogradskom hotelu Hajat za oko 500 zvanica, gotovo da nikome nije promakao podatak da je u prošlih 20 godina DHL u Srbiji investirao oko 20 miliona dolara i transportovao oko šest miliona pošiljki širom sveta. Ali, osim tog podatka, gotovo svi prisutni su zapamtili rečenicu iz pozdravnog govora Darka Babića, generalnog direktora DHL Srbija: „Kompanije su kao vino – neke traju dugo i dobijaju na kvalitetu, a neke se pretvore u sirće“.

Recept o tome kako da se kompanija „ne pretvori u sirće“, očigledno dobro zna Darko Babić koji za sebe kaže da je u prošlih 20 godina u DHL Srbija radio sve, od kurirskih poslova do pozicije generalnog direktora. U razgovoru za Magazin Biznis, gospodin Babić kaže da je razlika između uspešnih i neuspešnih u tome što uspešni konstantno rade na sebi. To bi trebalo da bude pravilo za sve ljude:

– Za sve humane korporacije, osnovni postulat postojanja je veoma jednostavan: prvo, lideri svojim primerom pokazuju kako treba raditi, a drugo je da svojim ljudima omoguće da rade. To su dva preduslova koji važe za humane organizacije. Čovek mora svoj DNK da prilagodi sistemu u kojem radi i da zna šta ne sme da radi. Menadžer ne sme da dozvoli da ga organizacija „pojede“. Treba postaviti sebe tako da dobre osobine daju najbolje rezultate a da osobine koje ne utiču na produktivnost i motivaciju kao i manjkavosti ne budu toliko vidljive. Možete nekoga obučiti i podići na viši nivo kompetencija, ali ako ličnost nema sve ono drugo što je potrebno ona nikad neće dati dobre rezultate.

* DHL je prepoznatljiv po žutim kovertama i pošiljkama, i uvek pomislimo na brzi prenos dokumenata. Međutim, DHL kompanija ima skladišta, avione, kamione, prevozi robu, pruža logistička rešenja svojim klijentima. DHL je, zapravo, kompanija koja je veoma ozbiljan posrednik u poslovanju drugih kompanija?


– Da, DHL je glorifikovani poštar, ali ispod tog poštara koji je bio jednostavan, brz, sa sistemima za praćenje pošiljaka, mi se pretvaramo u kompaniju koja pruža logistiku za sve vidove poslovanja kompanija: dopremu sirovina, skladištenje, otpremanje robe, proveru kvaliteta robe. To radimo za čitav svet. Takođe, mi transportujemo brodske kontejnere, u drumskom transportu koristimo hiljade kamiona, radimo avionski kargo, vremenski definisanu dostavu, ekspresnu poštu za 24 časa… Ukratko, prilagođavamo paletu proizvoda i ispunjavamo zahteve tržišta. Srbija je dominantna u dostavi dokumenata, ali polako se potrebe sve više šire ka logistici, prema drumskom i kontejnerskom saobraćaju.

* DHL posreduje i u uvozu robe u kontejnerima iz Kine?


– Kontejner stiže brodom iz Kine, DHL ga vodi preko svoje mreže i dovodi do finalne destinacije, menjajući prevozna sredstva. DHL globalno ima dnevno svojih 6.000 letova a koristi i neke druge korporacije. Na primer, imamo strateška partnerstva sa Lufthansom i drugim korporacijama. Srbija je vezana za naš sortirni centar u Lajpcigu, a odatle svakoga dana stiže u Srbiju avion. I mi iz Beograda šaljemo svako veče robu za Lajpcig, odakle se našom moćnom mrežom prebacuje u sve delove sveta. Za Srbiju su dominantne manje pošiljke, uzorci i rezervni delovi. U Srbiji imamo i magacine i skladištimo robu za određene korporacije, odakle je potom isporučujemo.

* DHL je bila multinacionalna kompanija do 2003. godine a od tada je u vlasništvu Nemačke pošte. Ima li razlike u rukovođenju kompanijom, s obzirom na drugačiji pristup poslu koji postoji kod Nemaca?


– Firma globalno uvek isto posluje. Samo se strateški menadžment menja i evoluira tokom vremena. Mi to ne osećamo mnogo, jer smo deo globalne korporacije. I veliki i mali se u kompaniji ponašaju isto. Za sve važe ista pravila. Razlika između Anglosaksonaca i Nemaca je možda u tome što su Nemci malo više birokratizovani, dok Anglosaksonci brže donose odluke i smeliji su. Svi imaju svoje vrline i mane, ali mi se uklapamo u sistem. Najvažnije je, i u poslu i u životu, da ste adaptibilni i da brzo prihvatate promene. Najveće promene se dešavaju na tehnološkom nivou i tehnologija nas tera da promenimo mnoge stvari. Pitanje je, na primer, da li ćemo u budućnosti više da radimo preko fejsbuka i tvitera, jer dolazi nova generacija klijenata za koju sadašnji načini komunikacije nisu prihvatljivi. Mi sebe prilagođavamo potrebama korisnika jer moramo da pratimo njihov tehnološki nivo. Obraćanje klijentima mora da bude na način koji oni razumeju. Zato moramo da pratimo trendove koji nam omogućavaju da radimo.

* DHL ima širom sveta svoje kargo centre. Šta mislite, zašto u Srbiji nije izgrađen regionalni kargo centar pre nekoliko godina, iako se o tome mnogo govorilo kao o dobrom poduhvatu?


– Ta šansa je prošla. Jer, novac odlazi ako ga odmah ne iskoristite. Da bi neko došao ovde i uložio, on mora da zna s kim priča i s kim se dogovara o izgradnji. Bitno je kakva nam je administracija i komunikacija sa predstavnicima vlasti. A kod nas nije bilo čiste slike šta je u čijoj svojini, ni šta je u čijoj nadležnosti. Stranci se kod nas „izgube“ u koridorima. Nejasni smo i u master planovima koje pravimo. Često ih i menjamo. I onda, ozbiljne korporacije ne žele da rade ako ponuda nije kristalno čista. Mi tražimo od stranih investitora da shvate naše specifičnosti. To njih ne zanima, već ih zanima da li se primenjuju evropska pravila ili ne, da li ste se uskladili ili ne, da li nešto možete da uradite ili ne. Žele da znaju ko šta kome garantuje. Zato moramo da budemo transparentni i da znamo ko šta radi. Važno je da neko počne da donosi odluke na vreme.

* Posmatrano iz ugla saradnje DHL sa privredom, kakva je Vaša ocena, kako funkcioniše srpska privreda i ekonomija?


– Gledajući nas, reklo bi se da smo u usponu. Mi ove godine imamo rast od 15 odsto i već razvijamo neke druge segmente. Tačno je da je DHL svojevrsni lakmus i možemo da sagledamo kako privreda funkcioniše. Ono što me najviše obradovalo ove godine jeste da je porastao broj naših uvoznih pošiljaka za oko 20 odsto. Očigledno da se pojačala aktivnost nekih industrija. Bez obzira na to šta pokazuje statistika o makro i mikro ekonomiji, čini se da ima pozitivnih pomaka.

Takođe, primetili smo da se više razvija periferija i da ljudi počinju da odlaze u unutrašnjost da žive i rade. Zato moramo veoma brzo da razvijemo infrastrukturu da bismo tim ljudima omogućili da normalno rade i žive.

* DHL je u Srbiji stalno „na točkovima“. Kakva nam je infrastruktura?


– Mi godišnje pređemo četiri miliona kilometara i zahvaljujući svojim sistemima edukacije kurira uspešno prolazimo, uspevamo da svedemo nivo udesa na minimum, ali ne rade svi baš tako. Iz ovoga do sada, vidi se da se razvio deo Vojvodine, što je dobro, a takođe je dobro što se razvio i uži deo Srbije. Ali, potrebno je još mnogo ulaganja da bismo dobili dobru infrastrukturu, prvenstveno u drumskom saobraćaju.

* Kakva će biti 2012. godina za poslovanje?


– Naš cilj je pojednostavljenje usluga, ekološki čiste usluge, tehnološki razvoj i prilagođavanje. To je fokus DHL-a u svetu i u Srbiji i očekujemo dobre rezultate. A kada je o Srbiji reč, mi ćemo svakako brže rasti od države – DHL očekuje bar osam odsto rasta u 2012. godini. Ove godine smo imali 15 odsto rasta. Svet i Evropa će se brzo konsolidovati. Uradiće to zbog sebe. I mi isto tako treba da se ponašamo – rekao je Darko Babić u razgovoru za Magazin Biznis.
 
DHL globalno
 
Globalna kompanija DHL je u 2010. godini ostvarila ukupan prihod od 51 milijarde evra, što predstavlja rast 11 odsto u odnosu na 2009.
Takav prihod ostvaruje 470 hiljada zaposlenih u 220 zemalja i teritorija, na 120.000 destinacija u svetu, dok ukupan broj pošiljaka koje DHL u svetu isporuči premašuje 1,8 milijardi.
Rast prihoda u 2010. u odnosu na 2009. u oblasti drumskog i brodskog kontejnerskog saobraćaja iznosio je 27 odsto, u ekspresnom i kurirskom transportu 12 odsto a u logističkim uslugama devet odsto.
 
 
DHL Srbija
 
DHL Srbija ima 170 zaposlenih koji su u 2010. godini ostvarili ukupan prihod od 13 miliona evra. To je rast od 14 odsto u odnosu na 2009. godinu. DHL Express Srbija je u 2010. godini transportovao 654.000 pošiljaka težine preko 1.700 tona, ima 6.000 ugovornih klijenata, mesečno aktivnih klijenata je 1.500 a broj vozila 56. Iz Srbije najvažnije izvozne destinacije su Nemačka, SAD, Italija, Crna Gora, Austrija, a izvoznici su: banke, IT kompanije, kompanije iz oblasti farmaceutske i metalne industrije.
Preko kompanije DHL Srbija najčešće se izvoze: dokumenta, uzorci, komercijalna roba koja se prodaje putem interneta.
Sa strane uvoza najvažnije destinacije su: Kina, Grčka, Nemačka, Italija, Hrvatska. Uvoznici su mala i srednja preduzeća, banke, trgovinske kuće, kompanije iz oblasti tekstilne industrije. Iz uvoza, preko DHL-a stiže tekstilna roba, obuća, kompjuterska oprema, rezervni delovi.
Najveći rast u 2011. godini ostvarila je internet prodaja koja je za 200 odsto veća u odnosu na 2010. godinu.
 
R. N.