Kriza evra najteža za istok Evrope

PinterestFacebookTwitterShare

Istočna Evropa je najranjivija u pogledu krize evra kada se uzmu u obzir trgovinska razmena, direktne strane investicije i potrebe za stranim finasiranjem.
 
Francuska banka Natiksis podstaknuta izveštajem izvršne direktore Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard u kome je ona izrazila zabrinutosti od širanja “zaraze” krize evra, analizirala je stepen ugroženosti krizom ovih zemalja.
 
“Istočna Evropa je najugroženija: sve zemlje tog regiona su u manjem ili većem stepenu izložene opasnosti od širanja opasne ‘zaraze’ krizom evra. Kanali ‘zaraze’ su sve brojniji u tim zemljama. Mađarska je daleko najugroženija zemlja, zatim sledi Republika Češka”, navodi se u ovom dokumentu. 

Evropskim zemljama u usponu takođe preti opasnost od smanjenog obima priliva sredstava banaka. Evropske banke – austrijske, italijanske, i u nešto manjem broju nemačke i francuske – uticale su u velikoj meri na rast kreditnog portfelja u tom zemljama. Španske banke iz kulturoloških razloga imaju primat na teritoriji Latinske Amerike. 

Ukoliko se kriza pogorša u Evropi, Azija, veliki izvoznik derivata i finalnih proizvoda osetiće direktne posledice toga, pre svega privredno najotvorenije zemlje kao što su Malezija, Tajland i u manjoj meri Južna Koreja. Sa više od 20 odsto izvoza namenjenom evropskom tržištu, Kina takođe ne bi bila pošteđena. 

Negativni efekti bi se osetili i na planu investicija. “Masovna likvidacija dovela bi do finasijske nestabilnosti”, navodi se u dokumentu. Indija i Indonezija bi bile najviše poštedjene, jer njihov privredni rast najviše zavisi od unutrašnje dinamike. 

U Latinskoj Americi postoji veliki broj indirektnih kanala za širenje “zaraze” krizom. Ona je veliki izvoznik sirovina posebno u SAD, tako da bi Meksiko bio najviše pogođen. 

“Smanjeni obim ulaska kapitala takodje bi se odrazio na latinoameričke zemlje i to posebno one koje su pogođene budžetskim deficitom kao Brazil, Kolombo ili Peru. One će to morati da nadoknade na nivou unutrašnje potražnje”, objašnjava ekonomista Natiksisa Benedikt Badiel.