Za sreću je potrebno 120.000

PinterestFacebookTwitterShare

Prosečnoj porodici u Srbiji  mesečno je potrebno najmanje 120.000 dinara da bi mogli malo lagodnije da žive, izračunali su ekonomski stručnjaci.


 Lepo živeti po srpskim standardima znači dobro se hraniti, otplaćivati kredit na vreme, ići na letovanje, ponekad izaći u pozorište ili bioskop i odgajati jedno dete. Ovakvim životom živi petina stanovništva, ostali su siromašniji ili daleko bogatiji. 

Da bi porodica mogla sebi da priušti pored prosečne potrošačke korpe i još neke male radosti koje život čine lepšim, mesečni kućni budžet moraju da pune oba roditelja. 

– Ove podatke treba pažljivo analizirati. S obzirom na to da društvo kreira potrebe, čovek može da živi i sa pet hiljada dinara mesečno, samo je pitanje kakav je to život. Ipak, da bi jedna prosečna porodica živela u nekim uslovima koji bi je zadovoljili, tu treba pored onih osnovnih troškova poput hrane i troškova stanovanja uračunati i odvajanje novca za bar deset dana na moru tokom leta, kao i nekih sedam dana zimovanja na nekoj planini. Takođe, treba da imaju mogućnost da povremeno odu na ručak ili večeru u neki restoran, da odu u pozorište i slično – navodi ekonomista Goran Nikolić. 

Velike razlike

Prema grubim procenama, ovakav život u našoj zemlji živi svaki peti Srbin, dok su ostali siromašniji ili bogatiji. 

– Na osnovu potrošenih 550 miliona evra do avgusta ove godine, može se izračunati da se na turistička putovanja u Srbiji potroši oko 150 evra po stanovniku. To znači da imamo sloj koji može da uz redovne troškove priušti sebi i letovanje, zimovanje, proslave praznika… Ipak, pitanje je koliko je ova računica udaljena od svakodnevice – kaže ekonomista Miroslav Zdravković.

On navodi i velike razlike u visini plata u Srbiji.

– U Beogradu i Novom Sadu, na primer, neko živi sa 60.000 dinara, dok u manjim gradovima žive u proseku sa oko 20.000 – navodi Zdravković.

Da ova računica ne mora da odredi kvalitet nečijeg života pokazuje i podatak da, s druge strane, građani Srbije za sebe smatraju da su srećni iako nisu zadovoljni svojim ekonomskim standardom. Sve ovo je još jedna potvrda da pored materijalnih vrednosti sreću čine i neke druge stvari. 

– Za jedan normalan život jeste potrebno i dobro da deca mogu da idu leti na more, ali i da su roditelji u stanju da im ispune i ostale dečje potrebe poput odlaska u pozorište, kupovinu knjiga i slično. U današnje vreme deci je neophodno i da imaju kompjuter i da u tom smislu budu pismena. Međutim, psihološki i sociološki jako je bitan i međusobni odnos dece u školama, jer iako porodica možda živi relativno pristojno, kada deca vide da njihovi drugari idu na putovanja, nose skupe patike i garderobu, ona se osećaju inferiorno, zapostavljeno i nezadovoljno – objašnjava Trebješanin. 

– I odraslima smeta kada vide na ne mogu deci da priušte sve što bi voleli. Oni uglavnom mogu da se strpe i kažu sebi da je kriza trenutna i da će finansijsko stanje biti bolje, ali i njih dosta pogađa kada vide da druge porodice žive bolje od njihove – ističe Trebješanin.
 
Nacionalni indeks sreće izražen je na skali od 0 do 100 bodova (pri čemu 0 znači da su građani nezadovoljni u najvećoj meri, a 100 da su potpuno srećni kvalitetom svog  života) u Srbiji iznosi 56,9. To je prosečna vrednost ocene građana o kvalitetu  života u oblasti zdravlja, obrazovanja, rada, ličnih aktivnosti, emocionalnog zadovoljstva, društvenih veza i odnosa, političkog mišljenja i upravljanja, odnosa prema okolini i lične i ekonomske sigurnosti. 
 
Sagovornici Pressa se slažu da sreća i lični budžet i te kako imaju veze jedno s drugim, ali da dubina džepa nikako nije presudna za kvalitet porodičnih odnosa i psihološki razvoj dece.