Nafta iz škriljaca od 2016.

PinterestFacebookTwitterShare

U 2012. bi trebalo da bude raspisan javni poziv za izbor strateškog partnera za eksploataciju i preradu uljnih škriljaca u Aleksincu, izjavio je danas državni sekretar za rudarstvo Zlatko Dragosavljević koji je najavio i da bi Srbija od 2016. ili 2017. mogla dobijati naftu iz uljnih škriljaca.

Eksploatacija i prerada uljnih škriljaca jedan je od strateških projekta u rudarstvu Srbije, rekao je državni sekretar Dragosavljević za Tanjugu i naveo da je resorno ministarstvo do sada dobilo pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera, ali da ima još zainteresovanih kompanija.

Pisma su stigla od investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, estonskih kompanija „Eesti energija“ i VKG i Naftne industrije Srbije (NIS).

Kako je izneo Dragosavljević, cilj je uspostavljanje strateškog parnerstva sa nekom svetskom kompanijom koja ima najbolje tehnologije, iskustvo u toj oblasti, ali i čija je tehnologija ekološki najprihvatljivija.

“Nije nam ideja da taj posao radi isključivo investitor, već da se taj posao radi zajedno sa domaćom kompanijom, odnosno da se uspostavi zajedničko preduzeće,” rekao je Dragosavljević i dodao da bi pravo na eksploataciju trebalo da bude ulog domaće kompanije u zajedničko preduzeće.

Državni sekretar je podsetio da Javno preduzeće za podzemnu eksplaotaciju uglja (JP PEU) “Resavica”, odnosno Aleksinački rudnici koju su u sastavu JP PEU, trenutno izvode geološka istraživanja u aleksinačkom basenu.

Do kraja godine će biti završena prva faza istraživanja, kako bi bile utvrđene tačne rezerve škriljaca u jednom delu aleksinačkog basena i očekuje se da do kraja 2011. JP PEU “Resavica” preda elaborat o rezervama oko 400 miliona tona uljnih škriljaca, objasnio je državni sekretar.

Dragosavljević je procenio da bi, sa realizacijom takvog projekta posao moglo da dobije oko 1.500 ljudi.

Državni sekretar je povodom učestalih mišljenja da prerada uljnih škriljaca nije u potpunosti ekološki opravdana, ukazao da se ta sirovina već dugo prerađuju u Estoniji koja je zemlja članica Evropske unije (EU), što znači da ispunjavaju propisane ekološke standarde EU.

Dragosavljević je napomenuo da se prilikom proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca ne koristi voda, pa ne dolazi do emisije ugljen-dioksida, već nastaje samo pepeo čija je emisija, kako je istakao, otprilike jednaka onoj koju sada proizvode domaće termoelektrane.

Dragosavljević naveo i da je, prema procenama kompanija iz Estonije koje se dugo godina bave tim poslom, proizvodnja nafte iz uljnih škriljaca isplativa već pri ceni nafte od 60 do 70 dolara po barelu.

Državni sekretar je naveo i da Narodna Republika Kina i Brazil, takođe, imaju veliko iskustvo u preradi uljnih škriljaca iz kojih mogu da se dobijaju i struja i gas.

Procenjuje se da u aleksinačkom basenu ima 2,1 milijardu tona uljnih škriljaca iz kojih je moguće dobiti oko 200 miliona tona nafte.