Izvozna bitka za Bosnu i Hercegovinu

PinterestFacebookTwitterShare

Sa ulaskom Hrvatske u EU 2013. Srbija mora da se spremi za novi poljoprivredni raspored snaga u regionu.


Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju 2013. godine promeniće trgovinski odnos snaga u regionu. Stručnjaci procenjuju da će se roba vredna oko 400 miliona dolara na nivou Cefte i dalje prodavati, ali pod drugim uslovima.

Goran Živkov, konsultant za poljoprivredu, a bivši ministar za tu oblast, kaže da i mi treba da se spremimo za taj datum, uprkos tome što razmena prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda s ovom zemljom nije na visokom nivou. Za nas je bitno kako će se ulazak Hrvatske u EU odraziti na njenu razmenu sa Bosnom koja je i za njih i za nas važno tržište.

– Bosanske mlekare sada nemaju izvozni broj za Evropsku uniju. One u Hrvatsku izvezu oko 60 miliona litara mleka godišnje, a posle 1. jula 2013. godine to neće moći. Te količine, koje nisu male, praviće pritisak da uđu u druge zemlje, pa i kod nas – kaže Živkov.

Hrvatska sada, kao mi i Bosna i Hercegovina, sa zemljama Cefte ima bescarinski režim uvoza i izvoza. Sa danom ulaska u EU, međutim, u slučaju Bosne prema Hrvatskoj aktiviraće se carine koje ona ima prema ujedinjenoj evropskoj porodici. Posledica je da će hrvatski izvoz u Bosnu biti manje konkurentan. To je šansa za nas.

Izvozni rezultati srpskog agrara iz godine u godinu sve su bolji. Poslednjih godina Srbija ostvaruje izvoz od oko dve milijarde dolara. U 2009. godini izvoz je vredeo 1,98, a u 2010. godini 2,12 milijardi dolara. Pravimo i suficit od 650 miliona dolara u 2010. godini i 1,2 milijarde dolara u 2011. godini. Izvoz je prosečno od 2002. do 2008. godine rastao po stopi od 20 odsto. Poslednjih godina stopa rasta je neznatna.

Ovakvi izvozni rezultati često se navode kao osnovni argument zašto poljoprivreda treba dabude prioritet u razvoju Srbije. Dublja analiza, međutim, ne pokazuje ni izbliza ovako ružičastu sliku agrara.

Naš izvoz po hektaru u 2009. godini iznosio je samo 446 dolara i po ovom kriterijumu nalazimo se na apsolutnom začelju po količini izvoza po obradivoj površini u Evropi,u poređenju sa ostalim novim zemljama članicama EU, pa čak i Cefta partnerima, (stručnjaci kažu da nema smisla upoređivati se sa Holandijom, Danskom, Francuskom, Belgijom i drugim starim zemljama članicama EU, koje imaju nekoliko hiljada izvoznih dolara po hektaru). Zapravo samo nekoliko zemalja i to BiH, Albanija i Rumunija ostvaruju lošije izvozne rezultate.

– Dodatno rast izvoza godišnje za petinujemanji ili je na nivou rasta koji ostvaruju nove zemlje članice EU. Takođe, suficit nije posledica velikog izvoza, nego malog uvoza usled niskog standarda i visokih carina. Kada bi Srbija imala potrošnju povrća, čokolada, vina, sireva i drugih artikala, koji se po pravilu svuda uvoze, ne bi imali suficit. Mala kupovna moć utiče loše na stanovništvo, ali dobro na trgovinski bilans u poljoprivredi. Srbija ima pozitivne trendove u izvozu poljoprivrednih proizvoda, ali oni nisu takvi da bi Srbija trebalo da ističe to kao konkurentsku prednost, jer druge zemlje ostvaruju bolje rezultate. Pre bi trebalo pričati o tome koliko Srbija ne koristi svoju šansu da ostvari bolje izvozne rezultate sa tolikim zemljišnim potencijalom, geografskim položajem i trgovinskim koncesijama koje su joj date – kaže Živkov.