Suša za pamćenje, a budžet za nadanje

PinterestFacebookTwitterShare

U tradicionalnoj anketi, koju obavlja list „Moje Gazdinstvo” krajem godine, sa samo dva pitanja – šta je obeležilo 2011. godinu i šta se očekuje od naredne – učestvovalo je 112 poljoprivrednika iz cele Srbije.


Na prvo pitanje najveći broj odgovora je bio – suša i rekonstrukcija Vlade, odnosno spajanje ministarstava za poljoprivredu i trgovinu. O tome su se izjasnila 64 sagovornika. Najčešće je uz taj odgovor dolazila i ocena da „poljoprivreda zavisi od neba”, odnosno, da nam „rekonstrukcija Vlade nije trebala – ništa nismo postigli”, a bilo je i odgovora „trebalo je ukinuti potpuno poljoprivredni resor”. Zabeleženi su i odgovori: „banke su nam skupe”, „fond osiguranja nas pljačka”, „preskupo mineralno đubrivo”…

Neki su naveli da su „prevareni u otkupu malina”, a drugi „da ih varaju na oceni kvaliteta mleka”. Pojedinci su kao „bruku za državu” naveli „uvoz mleka i mesa”. Čulo se, istina retko, da se „oseća nedostatak dugoročne strategije u agraru”.

Interesantno je da je svega par anketiranih kao događaje u protekloj godini navelo proteste traktorista. Na pitanje šta uraditi u korist poljoprivrede u narednoj godini, većina je (58 anketiranih) reklo „veći agrarani budžet”. Pojedinci su ušli u deobu ovog dinara, pa su pominjali da je potrebno subvencije podeliti svim poljoprivrednicima, bez razlike na njihov status u PIO fondu i godine starosti. Izneti su i predlozi da po hektaru u narednoj godini subvencija bude 400 evra ”bez razlike na vrstu setve ”. Zatim, „da se grade skladišta”, a čuo se i predlog da se odrede „državne cene”. Među ratarima bilo je i preporuka da država ukine subvencije na izdatu državnu zemlju u zakup i da „ograniči površine zakupa”.

Kada se i letimično saberu odgovori iz ankete, vidi se šarenilo u odgovorima, ali su dva osnovna dominantna: potreba za većim agrarnim dinarom i da je godinu obeležila suša – od žetve do setve. U pogledu odogovra koji su na neki način novi, iskočio je predlog da se ukinu subvencije na zakup državne zemlje. Iz pojedinih priča moglo se zabeležiti da licitacije prate unapred pripremljeni scenariji i da „mali domaćini nemaju šansu da dođu do poseda od 50 hektara”.