Rusi ipak grade “Južni tok”

PinterestFacebookTwitterShare

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović tvrdi da ne postoji nijedan razlog da Rusi odustanu od Južnog toka i dodaje da je prvi čovek Gasproma “loše interpretiran”.
 
Podsetimo, Aleksej Miler je izjavio da će razvoj ovog gasovoda zavisiti od pregovora Rusije i Ukrajine o kupovini tamošnjeg gasovoda. “Ako se Rusija dogovori sa Ukrajinom oko kupovine ukrajinskog gasovoda, onda joj više neće trebati južni gasovod”, rekao je Miler.
 
Bajatović je, sa druge strane, siguran da će se Južni tok graditi. “Mi, kao srpski partneri u tom poslu, nemamo nikakvu informaciju da se bilo šta negativno u vezi sa Južnim tokom dešava. Sve aktivnosti i svi projekti odvijaju se po dogovoru”, kaže on.
 
Direktor Srbijagasa objašnjava da “to što je moguće da dođe do kupovine ukrajinskog gasovoda ne znači automatski da su se Rusi opredelili za jednu stranu. Niti da žele da imaju samo jednu kartu u rukavu. Ja sam potpuno uveren da ne žele. Tako da plan i volja da se gradi Južni tok nije ništa manja u odnosu na juče”. Po njegovim rečima, vlast je promenljiva i može se desiti da se, promenom vlasti u Ukrajini, promene i intresi, te sumnja da su Rusi spremni na to da rizikuju taj scenario.
 
“Meni zaista nije realno da će Rusija odustati od gradnje Južnog toka. Uostalom, broj firmi koji je uključen, od nemačkih, preko francuskih i italijanskih, garantuje perspektivu tog projekta”, kategoričan je Bajatović. On procenjuje i da “niko ne bi bio toliko neozbiljan” pa odustao od gradnje Južnog toka.
 
Bajatović podseća da je Gasprom pre par dana obećao da će se Južnim tokom, koji će biti pušten u rad 2015. godine, Evropi isporučivati do 63 milijarde kubika gasa, pa je čak i precizirana kopnena deonica gasovoda i njena krajnja tačka.
 
Dnevni list Politika iz izvora bliskim Gaspromu, saznaje da ova kompanija i dalje sa svojim partnerima radi na projektu Južni tok. Nije rečeno da će projekat Južni tok biti obustavljen, a projekat je uvek bio povezan sa Ukrajinom. Upitan da li bi razlog ovakve najave prvog čoveka Gasproma, ukoliko su mediji tačno preneli njegovu izjavu, mogao da bude posledica trećeg energetskog paketa Evropske unije, kao i pozicije Turske, s kojom Rusija još nije uspela da postigne dogovor oko izgradnje u njenim teritorijalnim vodama, izvor upućen u gasne prilike kaže da je Severni tok zaobišao Poljsku, pa je ipak izgrađen, zašto onda ne bi i Južni tok zaobišao Tursku, piše Politika.
 
Da eventualni dogovor Gasproma i Ukrajine o vlasništvu nad gasovodnim sistemom te zemlje ne dovodi u pitanje izgradnju Južnog toka ističe i urednica Balkanmagazina Jelica Putniković. Po njenim rečima, ovaj gasovod Rusima je ključan za dominaciju na južnom gasnom koridoru, kojim bi prirodni gas iz Azije trebalo da stiže ka ovom delu Evrope. Ona kaže da “ne treba sumnjati u to da su Rusi dobro odmerili potrebe Evrope za prirodnim gasom koji bi stizao Južnim tokom jer je na početku bilo reči o godišnjem tranzitu od oko 30 milijardi kubnih metara gasa pa je cifra narasla na 63 milijarde”.