Kriza sa izgradnjom jeftinih stanova u Venecueli

PinterestFacebookTwitterShare

Hiljade Venecuelanaca više od godinu dana žive u prihvatnim centrima za vanredne situacije, spavaju u krevetima na sprat i dele kupatila jer im država još nije obezbedila odgovarajući smeštaj.
 
Karakas ima trošna, improvizovana sirotinjska naselja koja redovno pogađaju sezonske bujice. Tako je krajem 2010. uništen veliki broj kuća, a desetine hiljada ljudi su evakuisane u prihvatne centre širom zemlje.

Opozicioni političari procenjuju da više od 30.000 siromašnih živi u skloništima i neodgovarajućim objektima, očekujući da im vlada predsednika Uga Čaveza obezbedi bolji smeštaj.
 
Čavezova vlada se čitave godine bori da obezbedi mnogo jeftinih stanova, ali problem je toliko ozbiljan, da bi njegovo rešavanje lako moglo da potraje deceniju ili duže. Vlada je za smeštaj beskućnika iskoristila čitav niz zgrada koje nisu namenjene stanovanju, poput nezavršenih tržnih centara, hipodroma, čak i improvizovanog šatorskog naselja iza Čavezove predsedničke palate.

Neki su se uselili i u privatne hotele koji su im otvorili vrata na zahtev vlade. Prinudni stanovnici prihvatnih centara su samo deo problema jer je nedavno vladino istraživanje otkrilo da adekvatan smeštaj nema više od 3,1 miliona od ukupno 29 miliona stanovnika Venecuele.

Čavez je postavio cilj da ove godine izgradi 150.000 stanova, a u subotu je naveo da je završeno 125.000.

“Decembar je, a mi imamo isti broj beskućnika koji čekaju na stanove kao i prošle godine, i to zbog nedovoljnog zalaganja i neefikasnosti”, rekao je nedavno opozicioni poslanik Hulio Borhes. On je optužio Vladu da je preuveličala cifre.
 
“Ako su napravili 100.000 stanova, kome su ih dali?”, upitao je Borhes.

Čavez se u izgradnji stanova nije oslonio na domaće građevinske firme, već na kompanije iz savezničkih zemalja poput Irana, Kine, Rusije, Brazila i Kube.

Predsednik je nedavno izjavio da je njegova vlada ove godine uložila oko 52 milijarde bolivara (oko 12 milijardi dolara) u izgradnju stanova. To je doprinelo da građevinarstvo poraste za 10 odsto u trećem kvartalu, i sa 4,2 odsto doprinese ukupnom privredom rastu, kaže Centralna banka.

Kritičari kažu da cilj da ove godine bude izgrađeno 150.000 domova nije ispunjen najviše zbog ogromne birokratije, a građevinari se žale i na nedostatak materijala, posebno cementa.