Niže marže smanjuju cene

PinterestFacebookTwitterShare

Visokim maržama došao je kraj, barem kada je reč o osnovnim životnim namirnicama. Tokom ove nedelje očekuje se da će Vlada Srbije ograničiti zaradu trgovaca na prodaji mleka, mesa, šećera, brašna i jestivog ulja na 10 odsto. To znači da bi dugotrajno mleko bilo 11 dinara jeftinije, pa bi litar koštao 79 dinara. Umesto 98 dinara, šećer bi se prodavao po 88 dinara, dok bi cena svinjskog mesa sa 450 pala na 400 dinara.
 
Većina trgovinskih lanaca u našoj zemlji proteklih godina samo je povećavala marže, koje trenutno iznose 23 odsto. Dok su u Evropi u uslovima ekonomske krize prodavci pokušavali da smanje svoje zarade, snize cene i privuku veći broj potrošača, domaći trgovci su se sa besparicom borili najčešće povećanjem cena. To je bio način i da pokriju deo troškova koje je prouzrokovao pad prometa. Pazar u maloprodaji širom Srbije za godinu dana, prema zvaničnim podacima, opao je za 16,1 odsto, mada se među trgovcima čuju procene da je promet manji i za trećinu.
 
Povećanje marži trgovci su pravdali redovnim poskupljenjima energenata, inflacijom i velikim državnim opterećenjima. Stručnjaci, međutim, ističu da svoj deo kolača trgovci povećavaju samo zato što su u poziciji da određuje pravila, jer je konkurencija više nego skromna.
 
S druge strane, trgovci kažu da je ograničavanje trgovačkih marži neprimereno liberalnom tržištu. Sličan stav ima i guverner NBS Dejan Šoškić, koji veruje da na visinu marži, pre svega, može da utiče konkurencija, i da u tom smislu državna intervencija nije baš dobrodošla.
 
– Podaci da se u trgovinama po proizvodu zarađuje od 13 do 24,5 odsto stvaraju nerealnu sliku – kaže Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije. – Reč je o bruto maržama, a ne o realnim profitnim maržama, a to je ono što ostaje kao profit trgovinskim kompanijama posle odbitka svih troškova poslovanja. Profit se kreće od 0,85 do 4,09 odsto. U proseku, to je 2,47 odsto. Razlika od 24,5 odsto ukupne marže do prosečnih 2,47 odsto odlazi na namirenje tekućih troškova poslovanja.
 
Na tom spisku, kako kaže, nalaze se zarade zaposlenih, porezi i doprinosi na plate, sve druge obaveza prema Zakonu o radu i kolektivnim ugovorima, troškovi održavanja trgovinskih objekata, komunalne usluge, desetine taksi i naknade koje se plaćaju Republici i lokalnim samoupravama, razne obaveze prema Zakonu o trgovini, Zakonu o zaštiti potrošača, Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakonu o zaštiti od požara, Zakonu o bezbednosti namirnica…