Najveći ulagački kiksevi u 2011.

PinterestFacebookTwitterShare

U godini velikih ekonomskih neizvesnosti lako je napraviti pogrešne ulagačke procene. Loše poteze nisu izbegli ni oni najugledniji investitori, samo što se u njihovom slučaju obično gube milijarde. Evo koji su najlošiji ulagački potezi i procene u 2011. godini, prema izboru CNNMoneya.
 
Voren Bafet


“Prorok iz Omahe” uložio je ove godine 5 milijardi dolara u Bank of America, što se pokazalo kao ne baš pametna ideja. Od kraja avgusta, kada je investicija objavljena, deonica banke je posrnula čak 21 posto. Cena Bank of America kreće se trenutno na nivou oko 5 dolara, dok Bafet ima opcije na kupovinu do 700 miliona deonica po ceni od 7,14 dolara. Čak uz dividendni prinos od 6 posto, investicija je još u “crvenom”. Ipak, kod Bafetta valja imati na umu da on ne ulaže kratkoročno.
 
Džon Polson


Džon Polson, čelni čovek hedge fonda Paulson & Co, profitirao je na subprime krizi 2007., ali po svemu sudeći, ove je godine izgubio svoj “zlatni dodir”. Njegov je glavni fond do novembra izgubio 46 posto na vrednosti. Polson je ulagao u banke Bank of America i Citigroup, čije su deonice ove godine na gubitku 60, odnosno više od 40 posto. Takođe, Polson je izgubio čak 720 miliona dolara na ulaganju u kinesku kompaniju Sino-Forest, kod koje su otkrivene velike neregularnosti u poslovanju.
 
Bil Gros


Bil Gros, čelnik investicijske grupacije PIMCO, učinio je grešku i kladio se ove godine protiv američkih državnih obveznica. Ali njihova desetogodišnja cena je porasla, dok su prinosi pali na istorijski nivo. Ulagači sada povlače novac iz PIMCO-a, a procenjuje se da će ovogodišnji “odliv” sredstava dosegnuti 17 milijardi dolara!
 
Džon Korzin


Investicijska kompanija MF Global završila je ove jeseni u bankrotu zbog velikih gubitaka na ulaganjima u evropske obveznice. Nakon stečaja klijenti su ostali bez 1,2 milijarde dolara, a Džon Korzin, bivši direktor MF Globala, američkom je Kongresu kazao da uglavnom nema pojma gde je taj novac nestao.
 
Analitičari s Wall Streeta


Stečaj American Airlinesa bio je sasvim očekivan. Cena deonice kompanije pala je sa 9 dolara početkom godine na manje od 2 dolara uoči bankrota krajem novembra. Međutim, analitičari su iz nekog razloga bili slepi. Uprkos glasinama u oktobru kako se priprema stečaj, stručnjaci na Wall Streetu preporučali su kupovinu ili držanje deonice. Morgan Stanley je tako samo nekoliko dana pre bankrota procenio da deonica American Airlinesa vredi 6 dolara. Nakon što je objavljen stečaj, deonica je posrnula na nivo oko 26 centi.