Traži se sadnica više

PinterestFacebookTwitterShare

Povećan ovogodišnji izvoz svežih plodova na tržište Ruske federacije i Evropske unije i lepo vreme ove jeseni uticali su na povećanu tražnju za sadnicama voća. Rasadničari zadovoljno trljaju ruke pošto su najveći deo sadnica prodali u jesenjoj sezoni, dok za proleće ostaju manje atraktivne voćne vrste.

 
Milan Kovačević je ugledni poljoprivrednik u Čereviću. Iz njegovih voćnjaka, 60 tona šljiva prodato je inostranstvu po veoma dobroj ceni.
 
“Rusi su kupovali čačansku ranu, čačansku lepoticu, blue free i čačansku najbolju. Cena je bila od 90 do 75 dinara za čačansku ranu, lepotica se prodavala 47, blu fri je bio 50, a najbolja se prodavala za 40 dinara. Sve smo prodali i naplatili, narodski rečeno, ‘na blatobranu'”, kaže Kovačević.
 
Ovaj primer nije usamljen. Voćari koji su poslovali sa Rusima ostvarili su značajan prihod i ulažu u nove zasade.
 

Dobra vest brzo se pročuje tako da i njihove komšije podižu voćnjake. Lepo vreme ove jeseni omogućilo je bezmalo dva meseca neprekidne sadnje. To je skoro ispraznilo rasadnike. Od 70.000 sadnica, koliko je pripremio Departman za voćarstvo, najveći deo prodat je i zasađen, kaže asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin.
 
“Možemo reći da smo unapred prodali sve količine sadnica jabuke, kruške i kajsije. Standardno dobro prodavali smo sadnice oraha i leske.”, kaže Magazin.
 
I Institut za voćarstvo u Čačku je napravio dobar posao. Direktorica Svetlana Paunović kaže da su prodali bezmalo sve sadnice ove jeseni.
 
“Iznenađujuće ove godine bila je velika potražnja za sadnicama šljive i maline s obzirom da te dve voćne vrste nisu bile uključene u subvencije Ministarstva poljoprivrede. Uz šljivu i malinu veoma veliko interesovanje bilo je za sadnice trešnje, višnje, kajsije. U suštini, sve su to sorte koje rano stupaju na rod i čiji plodovi kao sveži završavaju na tržištu Rusije i Evropske unije”, zaključuje Svetlana Paunović.
 
Proizvodnja sadnica je višegodišnji posao i rasadničari apeluju na voćare da ugovore proizvodnju sadnica. Tada će sigurno kupiti kvalitetan sadni materijal i ako unapred plaćaju, dobiće ga po nižoj ceni.
 
Tradicija u proizvodnji sadnica voća i kalemova vinove loze kod nas postoji dva veka. Sredinom osamdeseti godina prošlog veka samo smo na tržište Sovjetskog saveza izvozili loznih kalemova za 30 miliona dolara. Poslednjih decenija, zbog smanjenih investicija i kašnjenja u usvajanju novih tehnologija, izgubili smo ta tradicionalna tržišta, tako da sada ne proizvodimo dovoljno sadnica ni za svoje potrebe, pa uvozne sadnice plaćamo i do više miliona evra godišnje.