Privodi se kraju izrada katastra

PinterestFacebookTwitterShare

Izrada katastra nepokretnosti u Srbiji privodi se kraju. Do sada je ovom svojinskom evidencijom pokriveno 4.429 katastarskih opština od ukupno 4.521, što znači da je katastar ustrojen na 97,9 odsto teritorije. Srbija prvi put u svojoj istoriji ima na jedinstven način uređenu svojinsku evidenciju u digitalnoj formi. Od januara, kako najavljuje Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, građani će preko interneta moći da vide svoj list nepokretnosti, ali i da provere ko je vlasnik nekretnine koju žele da pazare.

Kako kaže Tesla, trenutno ima problema u katastarskim opštinama gde se nalaze velika industrijska postrojenja u Smederevu i Požarevcu zbog neažurne i nevalidne dokumentacije, pre svega o parcelama kupljenim od zemljoradnika. Sudbina tih predmeta u većini slučajeva rešavaće se prvo na sudu. Jer, upis nekretnine nije moguć ako nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi i ako ne postoji pravni kontinuitet (od investitora do poslednjeg vlasnika, svi kupoprodajni ugovori sa pečatom Poreske uprave). Takođe, probleme zadaju u pojedinim katastarskim opštinama i nezavršene komasacije (ukrupnjavanje parcele) od pre 20 godina i takvih primera ima u Valjevu i Zaječaru. Taj posao će, kaže Tesla, biti završen u najkraćem mogućem roku.

– Veliki posao odrađen je i u Beogradu – navodi Tesla. – Problem imamo samo u Železniku i Velikoj Moštanici, jer se ne slažu podaci iz zemljišnih knjiga i katastra zemljišta, ali očekujemo da će i taj deo posla biti završen tokom januara.

Da je u Srbiji dobro obavljen posao na izradi katastra, najbolje govore podaci Svetske banke. Naime, prema izveštaju SB, u 2011. godini Srbija je u vezi sa upisom nepokretnosti napredovala za čak 59 mesta i sada se nalazi na 39. mestu od ukupno 183 zemlje, koje SV rangira svake godine.

– Naša baza podataka dostupna je zainteresovanim lokalnim samoupravama u postupku legalizacije bepravnih objekata i tu je saradnja RGZ najviše napredovala sa Beogradom i Novim Sadom – ističe Tesla. – Takođe, sa MUP smo potpisali protokol o saradnji i ugovor o razmeni podataka. Sličan protokol trebalo bi da potpišemo i sa Ministarstvom odbrane. RGZ je počeo i sa razvojem centra za daljinsku detekciju, odnosno bićemo osposobljeni za brzo izrađivanje potrebnih podloga odnosno digitalnih modela terena i tematskih karata za vanredne situacije, pre svega prirodne nepogode.