Intervju: Miloš Đurković, predsednik AmCham-a u Srbiji

PinterestFacebookTwitterShare

„Godina koja je na izmaku, pored mnogobrojnih promena koje je donela, svakako je nametnula i drugačiji način razmišljanja. Poslovna zajednica nailazila je na mnogobrojne izazove, a reči koje su često korišćene da opišu 2011. su “nestabilnost i promene”,“ rekao je u intervjuu za Bizlife portal Miloš Đurković, predsednik Američke privredne komore u Srbiji.
 

 
„Kada na samom kraju godine sumiramo sve faktore koji su uticali na poslovne rezultate privrede u Srbiji, situaciju moramo sagledati u celini. Tu prevashodno mislim na činenicu da se Srbija nalazi u dosta turbulentom okruženju, a da dešavanja u regionu u velikoj meri utiču i na našu zemlju, pre svega kroz razmenu koju imamo sa okruženjem.  Takođe, nestabilnosti koje su tokom godine obeležile situaciju u čitavoj evrozoni, imale su vidljive efekte i na Srbiju, a prema prognozama koje se sve češće čuju i iz Vlade i od strane nezavisnih analitičara, ovo će posebno biti vidljivo kada zakoračimo u 2012.
Verujem da je i za Srbiju od izuzetne važnosti da zemlje evrozone reše sva otvorena pitanja oko fiskalne unije, kao i da se konsoliduju oko redefinisanje uloge Evropske centralne banke ili emitovanja zajedničkih dužničkih instrumenata. Ono što je pozitivno i donekle popravlja ne baš optimistične prognoze je da je evro ipak ostao donekle stabilna valuta kojoj se veruje, pre svega ako pogledamo trend kretanja te valute u odnosu na dolar, gde je tržište pokazalo da i dalje ima poverenje u evro,“ kaže Đurković.
 
Prognoze za narednu godinu su različite,  od strane eksperata mogu se čuti različita mišljenja, kakav je stav Američke privredne komore kada se radi o narednoj godini?
 
Kao što sam već napomenuo, globalna predviđanja za 2012. godinu nisu previše optimistična, a slične prognoze se mogu čuti i kada je Srbija u pitanju. Naime, konstantno se revidiraju predviđanja za rast svetske ekonomije, tačnije, predviđa se njeno dalje opadanje. Prema merodavnim projekcijama, svetska ekonomija mogla bi da odbaci rast sličan nedavnim prognozama za kraj ove godine koje iznose 4 odsto. Najnovije prognoze za zemlje OECD govore o 1,6 odsto rasta za narednu godinu uz stagnaciju u evrozoni. Predviđanja podrazumevaju takođe i usporavanje rasta BDP-a u zemljama u razvoju, ali i sa ovim negativnim tendencijama, potrebno je uložiti izuzetan trud kako pad BDP-a ne bi bio još veći. 
 
Kada je Srbija u pitanju, iako postoje stanovišta da će, pored prelivanja krize iz evrozone, naredna godina doneti i određeno usporavanje reformi zbog izbora, verujem da je od izuzetne važnosti da Vlada nastavi sa sprovođenjem strukturnih regulatornih reformi, kao i sa doslednom primenom usvojenih mera.
 
Američka privredna komora, kao najveća dobrovoljna poslovna asocijacija u zemlji, nastaviće da nudi svoju pomoć i ekspertizu kako naredna godina ne bi opravdala pesimistične prognoze, jer smatramo da je neophodno udružiti sva raspoloživa sredstva kako bismo što efikasnije odgovorili zahtevima naredne godine, koja će svakako biti puna izazova i za državu i za privredu.
 
Kada govorimo o Srbiji, šta je najvažnije, na čemu je potrebno dodatno raditi? Da li je realno očekivati nove investicije?
 
Uprkos dešavanjima i nestabilnosti u evrozoni, važno je uvek napomenuti da evropske integracije predstavljaju najveću ekonomsku šansu za Srbiju. Tu pre svega mislim na modernizaciju važećih propisa i uvođenje svetski priznatih poslovnih standarda, koji su garant dugoročne posvećenosti zemlje unapređenju poslovnog okruženja.
 
Pomaka svakako ima, pa je tako neophodno reći da je Vlada u prethodnoj godini na sistematski način pristupila rešavanju problema nelikvidnosti privrede donošenjem Uredbe koja se odnosi na skraćenje valute plaćanja u Srbiji. Takođe, regulativa u oblasti zaštite prava intelektualne svojine upotpunjena je Zakonom o optičkim diskovima, dok je Vladinom uredbom ograničena visina naknade za upis hipoteke.
 
Iako je nezahvalno davati bilo kakve prognoze, nakon posete trgovinske delegacije Srbije, u kojoj su učestvovali i predstavnici AmCham-a, koja je okončana sredinom decembra 2011. godine, smatramo da ima razloga za optimizam. Kao što je predsednik Vlade g. Cvetković nedavno naglasio na poslovnom ručku sa predstavnicima kompanija članica Američke privredne komore, privlačenje novih investicija u Srbiju je ključno za oporavak ekonomije, te tako sa velikim optimizmom razmišljamo o potencijalnim ishodima posete. Imali smo priliku da razgovaramo sa zainteresovanima za investiranje u Srbiju, a najviše entuzijazma imamo u vezi sa sastankom održanim sa predstavnicima Ministarstva finansija SAD u vezi sa potencijalnim sklapanjem sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između dve zemlje. Iako smo tek na početku razgovora, želim da ukažem na važnost ovog sporazuma za dalje jačanje ekonomske saradnje između Srbije i SAD. Nivo američkih investicija u Srbiji u ovom momentu  premašuje 2 milijarde dolara i očekujemo da će one biti još značajnije na šta ukazuju i skore investicije kompanija Sitel i Copper Tires, kao i najava kompanije National Cash Register (NCR).
 
U prethodnoj godini obeležen je i veliki jubilej AmCham-a, 10 godina rada u Srbiji, da li i kakve promene ste primetili i na čemu bi trebalo više raditi u budućnosti? 
 
Najveća promena ogleda se u činjenici da je Srbija, u trenutku kada je AmCham počinjao sa radom, bila daleko od puta na kojem se trenutno nalazi. Stranih investicija i kompanija je bilo u izuzetno malom broju, a Srbija je zajedno sa čitavim okruženjem, karakterisana kao nesigurna. Od samog početka, naš cilj bio je da svojim delovanjem doprinesemo da Srbija bude zemlja koju će investitori smatrati dobrom destinacijom za plasiranje kapitala.
 
Danas okupljamo oko 160 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija, čije su investicije do sada premašile 9 milijardi evra i zahvaljujući čemu je zaposleno više od 60.000 ljudi. Ipak, ono što je za nas najvažniji rezultat u poslednjih deset godina je da smo uspeli u nameri da institucionalizujemo konstruktivan i stalni dijalog privatnog i javnog sektora, kao i činjenica da smo postali postali evaluator ekonomskih reformi sa najvećim integritetom u Srbiji.