Dan praznovanja košta 17 mil. evra

PinterestFacebookTwitterShare

Iako Srbija spada u zemlje u kojima se ne “planduje“ mnogo, praznike spojilo više firmi nego lane. Svaki neradni dan košta 17 miliona evra.
 
Od Nove godine pa do Svetog Stefana. Ništa lepše od neplaniranog zimskog odmora. Kalendarski “pad“ dočeka nove 2012. godine na prvi pogled nije obećavao mnogo. U realizaciji, međutim, mnogi su shvatili da se za tri radna dana ne vredi vraćati na posao, pa su zaposlene “častili“ spojenim praznicima. Privrednici objašnjavaju – ko je imao posla taj nije praznovao.
 
Struja, grejanje i ostali dnevni troškovi veći su od moguće zarade pre svega u proizvodnim delatnostima. Prema nekim procenama, svaki drugi pogon u centralnoj Srbiji tokom prethodne nedelje bio je – zatvoren.
 
“Između praznika nije se isplatilo da rade ni firmama koje svakodnevno moraju da obezbeđuju razne papire u opštinskim administracijama, jer su službenici pojedinih gradova i opština tih dana radili skraćeno”, objašnjava Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. 

On dodaje da su se “ove godine neradni dani spajali masovnije nego prethodnih, jer nema mnogo narudžbina. To ne važi za preduzeća koja imaju ugovorene izvozne poslove. Oni se nisu odmarali. Jedan neradni dan, na nivou čitave privrede u Srbiji, košta 17 miliona evra. Toliko iznose dnevnice svih zaposlenih, koje poslodavac isplaćuje i kada su praznici”. 

Krajem decembra na odmor idu građevinci. 

“Država je trenutno naručilac 50 odsto poslova u građevinarstvu. U tim slučajevima je i nadzorni organ državni, a oni tokom praznika nisu radili. Nisu radili tako ni građevinci. Trgovci i ugostitelji, s druge strane, između praznika najviše rade. To im je udaran period. U trgovini je prošle godine zabeležen pad prometa od 17,4 odsto i ovo je vreme kad se ti rezultati popravljaju”, dodaje Rajić. 

Praznovanje je za pojedine kompanije bio tek uvod u “skraćeno“ radno vreme. Radnici “Ju-Es stila“ će već od ponedeljka imati četvorodnevnu radnu nedelju. Za neradni, peti dan, zaposleni će dobijati 60 odsto od zarade. Ova firma je tako funkcionisala i tokom 2009. godine.