Kakva nas godina čeka

PinterestFacebookTwitterShare

Sigurno je da će i za državu i za privredu 2012. godina biti na ivici normalnog funkcionisanja. Za kreatore ekonomske politike izazov će biti da drže javne finansije pod kontrolom, privrednici će gledati kako da prežive, a građani neće moći da očekuju rast plata i životnog standarda
 
Ako ni predsednik Srbije Boris Tadić u predizborno vreme ne može da najavi bolji život, jer smatra da će period pred nama biti veoma težak i da se značajniji rast može očekivati krajem 2013. i početkom 2014. godine – šta onda da kažu ekonomski teoretičari i praktičari? Možda i zbog toga Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik i koordinator novoformiranog Pokreta za preokret, razgovor za Magazin Biznis počinje rečima: “Daj bože da ostanemo na sadašnjem nivou i ne odemo u recesiju”. Priznaje da je vrlo zabrinut, jer se situacija u Evropi bukvalno menja iz dana u dan.

– Praktično je nemoguće bilo šta sada predvideti – kaže Grujić.

U prilog tome govori i činjenica da smo pre samo tri meseca očekivali ekonomski oporavak u 2012. godini i stope rasta od čak tri odsto. Zbog dešavanja u evrozoni, očekivana prognoza je prepolovljena.

– Ja moram da kažem da privrednici ni tada nisu očekivali toliki ekonomski rast. To su projektovali statističari i oni koji ne žive sa privredom. Građani i privrednici su bili prvi na udaru i nama je bilo jasno da je to nerealno. Međutim, sva naša upozorenja tumačila su se tada kao vapaji prezaduženih kapitalista – objašnjava Grujić.

U optimističnoj verziji nada se, ipak, da krajem 2012. godine stvari mogu da se pokrenu nabolje.

A da nije kriza pomrsila račune samo privrednicima, već i kreatorima ekonomske politike, možda najbolje pokazuje činjenica da je prvobitne makroekonomske projekcije za 2012. godinu ministru finansija Mirku Cvetkoviću zgužvala recesija. Tako je, u novoj fiskalnoj strategiji, umesto tri, ekonomski rast smanjen na jedan odsto, dok će izvoz umesto za 13,5 porasti za 10,2 odsto. Prognoziran je rast uvoza u idućoj godini od 5,5 odsto, što je za 3,3 odsto manje nego u prethodnoj prognozi. Sa druge strane, minus u kasi je povećan sa 3,9 na 4,25 odsto.

Međutim, Miroslava Miletića, direktora koncerna Bambi-Banat, svaka godina kao da podseća na 1982. godinu kada je počeo svoju karijeru. 

– Tadašnja predsednica SIV-a Milka Planinc objavila je prvi antiinflacioni program pod sloganom „Stežite kaiševe, naredna godina će biti teža!” I ovaj slogan slušam već trideset godina na kraju svake poslovne godine. Međutim, u realnom sektoru, preduzeća su odavno pripremila svoje akcione planove za svaku godinu, pa se tako i koncern Bambi-Banat nada da će iduće godine ostvariti još bolji poslovni rezultat nego ove – kaže Miletić.

Činjenica je da je 2012. godina po mnogo čemu najveća nepoznanica u poslednjoj dekadi, iz razloga koji su izneti na sastancima državnika i privrednika. Miletić zbog toga kaže da ne očekuje bolje uslove poslovanja:

– Za nas u realnom sektoru bi stabilizacija cena inputa i povećanje kupovne moći naših potrošača bili dovoljni agregati za dobar poslovni rezultat. Ako se tome pridodaju jasna makroekonomska politika, predvidiva monetarna politika i dobijanje statusa kandidata u EU, onda bismo imali znatno povoljniju makroekonomsku klimu. Vitalnost srpskog realnog sektora dolazila je do izražaja i u još težim uslovima poslovanja. To znači da bi 2012. godina mogla biti i znatno uspešnija od svih predviđanja koja na današnjem nivou ne izgledaju tako. Mi ćemo svakako uraditi sve što je do nas, uključujući dalje restrukturiranje kompanije i njeno prilagođavanje uslovima poslovanja – ističe Miletić.

I Goran Perčević, prvi čovek Interkomerca, smatra da će godina koja je pred nama biti krizna, jer je recesija u Evropi duboka, univerzalna i nepredvidiva po trajanju.

– Mi u Srbiji ne smemo da odustanemo od onoga što moramo da uradimo, a to je razvoj na bazi restrukturiranja naše privrede, sa težištem na poljoprivredu, prehrambenu industriju i energetiku. S obzirom na činjenicu da je kriza globalna, ne treba očekivati previše iz inostranstva. Moramo se okrenuti sopstvenim snagama i pre svega realnom sektoru. Najkraće rečeno, fiskalna i monetarna politika moraju da budu u funkciji realnog sektora a ne obrnuto – kaže naš sagovornik.

Nije naš problem ni to što je zaduženost u odnosu na bruto domaći proizvod prešla 45 odsto, već je problem što je naš nivo BDP-a nizak, dodaje Perčević.

– Važno je da shvatimo da nema stabilnosti finansijskog i fiskalnog sistema bez stabilnosti privrede. Čvršća saradnja i koordinacija u okviru trojstva izvršne i monetarne vlasti sa privredom predstavlja preduslov za uspešan izlazak iz krize. U tom smislu je sastanak predsednika, premijera i guvernera sa privrednicima i bankama dobar znak i dobar put – ubeđen je Perčević.

Sa njim se slaže i Miroslav Bogićević, vlasnik Farmakoma MB. Iako misli da je sastanak državnog vrha sa privrednicima od ključne važnosti kada je o 2012. godini reč, veruje da će sudbina privrede u najvećoj meri biti skrojena u narednih nekoliko nedelja.

– Od konkretnih poteza vlasti sada, zavisiće cela 2012. godina. Jer, privreda ne može da funkcioniše bez para. Mi smo sada u situaciji u kojoj se nalazi pacijent kome treba vazduh, a samo mu je u bolnici stavljena maska na lice. A boce s kiseonikom nigde nema. Znači, sredstva za finansiranje privrede moraju da se obezbede, u suprotnom nam preti kolaps – kaže Bogićević i dodaje da je i državni vrh sada toga svestan.

Za tešku godinu sprema se i rukovodstvo Tarketa iz Bačke Palanke. Ceo svet je pred izazovom, kaže Nikola Pavičić, počasni predsednik Tarketa.


– U Srbiji se stvari dodatno komplikuju zbog predizborne godine. S obzirom na to, pred nama je još jedna izgubljena godina za sprovođenje reformi – ocenjuje Pavičić.


Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, smatra da će najteže biti najmanjima. Njegov utisak je da država o njima uopšte ne brine.

– Naprotiv. Sastankom sa krupnim kapitalistima vlast je pokazala da rešava probleme onih koji su najvećim delom doprineli da mali privrednici zapadnu u probleme jer na vreme nisu izmirivali svoje obaveze i plaćali robu – kaže Atanacković.

Ne iznenađuje ga ni to što čak ni predsednik Tadić u predizbornoj godini nije optimista. On, smatra naš sagovornik, samo ne želi da ponavlja različita obećanja koja političke stranke daju u predizborno vreme.

– Shvatio je da je narod oguglao na to. Prema tome, privrednici će biti zadovoljni ako sledeća godina ne bude gora od ove. Po svemu sudeći, bojim se da će biti. I za državu, koja više neće moći da se zadužuje kako bi napravila balans u kasi, i za privredu koja je pred kolapsom – ubeđen je Atanacković.

I domaća ekonomska javnost nije optimistična. Prema oceni Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu, perspektive privrede Srbije u najvećoj meri zavisiće od rešavanja problema u evrozoni.

– Ukoliko se na domaćem terenu u kratkom roku primene snažne, kredibilne i koordinisane mere može se očekivati oporavak privrede. U suprotnom, moguća je produžena recesija – kaže Arsić.

On upozorava na to da bi populistička politika pred izbore, koja bi eventualno podrazumevala smanjenje poreza i povećanje javne potrošnje mogla lako da državu gurne u dužničku krizu. Jer, prostor za stimulisanje privrede fiskalnom politikom je iscrpljen.

Inače, tim okupljen oko Kvartalnog monitora, koji profesor Arsić odnedavno uređuje, predviđa da će se kao posledica tromog ekonomskog rasta od svega 1,5 odsto, dogodine broj nezaposlenih povećati. Zbog toga možemo da očekujemo smanjenje tražnje za našim proizvodima u inostranstvu, manji priliv kapitala i nisku domaću štednju, upozoravaju iz Kvartalnog monitora.

Da je nezahvalno bilo šta prognozirati smatra ekonomista Vladimir Vučković, koji uređuje konkurentski bilten Makroekonomske analize i trendovi.


– U zavisnosti od događanja u evrozoni očekivana projekcija od 1,5 odsto, iako umerena, može da bude i manja, ali i veća. To više niko ne može da predvidi, jer to ne zavisi toliko od nas koliko od dešavanja u okruženju. Ono što je sigurno, to je da će i za državu i za privredu sledeća godina biti na ivici održivosti. Za kreatore ekonomske politike izazov će biti da drže javne finansije pod kontrolom, dok će privrednici gledati kako da prežive, a građani neće moći da očekuju rast plata i životnog standarda – pesimističan je Vučković.

Na decembarskom predstavljanju MAT-a, gotovo svi saradnici su takođe bili zabrinuti. Ekonomistu Stojana Stamenkovića, koordinatora ovog projekta, brinulo je to što se, paralelno sa krizom u evrozoni, u Srbiji sredinom naredne godine održavaju i izbori.

– A poznato je iz ranijeg perioda da se pola godine pre izbora ekonomska politika ne menja i ne ispravlja sistem. Čak i da se izbori održe u ovom mesecu, građani neće imati mnogo bolji život nego 2011. godine – rekao je Stamenković.
On smatra da je procena ekonomskog rasta na dva odsto za ovu godinu optimistična i da će najverovatnije biti korigovana naniže.

Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda tako ne misle. Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda, rekao je tada da i dalje očekuje rast od 1,5 odsto dogodine. Ipak, dodao je i da će to zavisiti od dubine krize u evrozoni. Srbija ima neki štit od onoga što se dešava u Evropi, a dogovoreni program sa MMF-om je samo jedan deo tog štita – kazao je Lisovolik.

Isto misli i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Kako kaže, moguće je da ekonomski rast bude niži od 1,5 odsto zbog neizvesnih dešavanja u Evropskoj uniji.

– To je glavni rizik i opasnost za 2012. godinu. Jasno je kako se prelivaju ti kanali rizika. Jedan se odnosi na usporavanje izvoza, a drugi na priliv kapitala – smatra Petrović.


Mahmut Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, ne očekuje nikakav boljitak. Kriza u kojoj se nalazimo je i društvena, i ekonomska i politička.

– Onaj ko vas u krizu uvede ne može vas iz krize izvući. A kod nas reciklirani političari uvode zemlju u krizu i zaklinju se da će nas izvesti na pravi put. Po tome smo jedinstveni u svetu. A sva ta premijerova priča o tome kako će strani investitori doći kod nas je stvarno smešna. Ide u korist samo dnevnoj politici, a ne stranim ulagačima, koji prate konkurentnost naše zemlje koja je očajna i kreditni rejting koji je loš. Zabluda je da će, kad se smiri kriza, svi oni pojuriti da ovde investiraju. Prvi korak njihovih vlasti biće da svoje investitore zadrže kod kuće – zabrinut je Bušatlija.

Optimizam izgleda jedino ne napušta premijerovog savetnika Jurija Bajeca. U nedavnoj izjavi Tanjugu on je ocenio da bi skroman privredni rast planiran za iduću godinu (1,5 odsto), mogao da obezbedi minimalna poboljšanja u pogledu životnog standarda u narednoj godini. Ipak, Bajec dodaje i to da treba biti realan i ne očekivati čuda.

Videćemo da li će čuda biti ili neće, ali je izvesno da je pred nama još jedna krizna ekonomska godina.
 
Ekipa Magazina Biznis