Boksitaši ne veruju u dolazak Indijaca

PinterestFacebookTwitterShare

Ne verujem da će se indijska kompanija JSV milijardera Sajana Đindala pojaviti kao spasilac aluminijske industrije u Crnoj Gori, tako što će ući u podgorički Kombinat aluminijuma i nikšićke Rudnike boksita, kojima gazduje ruska Centralnoevropska aluminijumska kompanija.
 
Da ta priča “ne drži vodu” govori podatak da je Indija više od polovine svog rudnog bogatstva dala u zakup upravo Rusima, pa bi apsurdan bio njihov angažaman u ove dve kompanije. Izgleda da u nju jedino veruje Vlada Crne Gore i niko više.
 
Ovako za “Novosti” Ilija Miljanić, predsednik Udruženja inženjera “Boksita”, komentariše priče o dolasku Indijaca, ali i drugim problemima koje pritiskaju 314 zaposlenih. Gubici premašuju osam miliona evra, ali, ako je za utehu, to je upola manje, nego godinu ranije. Neraspoređeni minus iz 2010. godine iznosi oko 118 miliona.
 
Proizvodnje na površinskim kopovima gotovo da i nema, a dug mađarske kompanije MOL za isporučenu rudu, kako nezvanično saznajemo, primakao se cifri od 1,1 milion evra. Iako se govorilo da je izdavanje u zakup milionske gomile rudnog blaga, jame Biočki stan od jedne poljske kompanije gotova stvar, od toga još nema ništa.
 
– Tu pompeznu priču proturili su menadžeri, onda kada im je ona bila potrebna – dodaje Miljanić. – Tako je gotovo cela godina uzalud potrošena u iščekivanju spasilaca, a njih ni od korova. Veliki problem boksita u ovom trenutku je što ne mogu da prodaju oko stotinu hiljada lagerovane rude i zarade 2,4 miliona evra! Čekaju se kupci, ili iz okruženja, ili preko okeana.
 
Prvi čovek inženjerskog udruženja rudnika podseća da su za ovakvo stanje krivi eksperti koji su ojadili nekada uspešno preduzeće.
 
– Gde su otišle silne pare od privatizacija u minulih dvadeset godina? Imovina preduzeća je raskrčmljena. Ostali smo bez 20.000 metara kvadratnih prostora preko puta upravne zgrade “Boksita” gde je nekada bio transport sa pratećim objektima, kao i 200 kvadrata jedinog rudarskog kluba u Nikšiću. Nema ni fabrike za proizvodnju plastičnih galanterija sa svim njenim pripadajućim zemljištem od oko 15.000 kvadrata, vile u Herceg Novom sa građevinskom dozvolom za objekat, dela apartmana u hotelu “Metalurg” u Igalu… I to je, navodno, sve otišlo za 2,5 miliona duga za rešavanje stambenih pitanja zaposlenih, koja nikada nisu rešena. U ove bajke ne bi poverovali ni braća Grim, a kamoli rudari – poručuje Miljanić.