Poljoprivrednici spremaju pare za setvu

PinterestFacebookTwitterShare

Dobar deo poljoprivrednika, dane bez intenzivnih poljoprivrednih radova koristi za pripreme za prolećnu setvu. Pre svega, nabavku semena, mineralnog đubriva, goriva, a pre svega, obezbeđenje novca za taj repromaterijal. A taj posao, kako kažu, i nije tako lak. Na raspolaganju imaju mogućnost uzimanja kredita, korišćenje sopstvenih sredstava, ali i nabavku repromaterijala, uz kasnije plaćanje u robi, po paritetu.
 
U Srbiji bi, i ovog proleća, kako procenjuju stručnjaci, trebalo da bude zasejano oko 2,5 miliona hektara. Najviše površina trebalo da bude zasejano kukuruzom – više od milion hektara. Uz nju, naravno, planira se i setva uljarica suncokreta i soje, koji bi trebalo da zauzmu po 150.000 hektara. Povrće bi trebalo da bude sejano na oko 300.000 hektara, a šećerna repa na 60.000.
 
O setvi ovih dana razmišlja i Stevan Letić, iz Čeneja, pored Novog Sada. Kako kaže, za setvu je spremio oko 20 hektara oranica, koje su na vreme preorane. Dve trećine setve finansira sam, iz svojih sredstava, a jednu trećinu, razmenom za robu.
 
– Planiram da zasejem pet hektara kukuruza, a ostalo će zauzeti soja – priča Letić. – Što se finansiranja tiče, imam neobičan pristup. Od kredita bežim kao „đavo od krsta“, tako da sam se odlučio da se zadužim, odnosno, da đubrivo uzmem unapred, i da ga platim u robi, kad skinem useve. Mnogi mi se čude zbog toga, ali, kada vidim koliko ih je ostalo bez novca, kada firma kojoj su prodali svoje proizvode propadne, sigurniji sam kada ja imam robu, pa makar i slabije prodao svoje proizvode.
 
Milan Aperlić, iz Stapara, pored Sombora, takođe planira setvu. On će, ovog proleća zasejati oko 30 hektara kukuruza, pet hektara soje i oko 17 hektara žita.
 
– Finansiram setvu samo svojim parama – kaže Aperlić. – Za setvu, jednostavno, mora da ih bude. Mi, paori, nismo država, pa da možemo da se zadužujemo i da pravimo deficit. Prostiremo se samo onoliko koliko imamo.