Povratnici iz Švedske pokrenuli proizvodnju šipka u Hercegovini

PinterestFacebookTwitterShare

Iako su u svetu šipci hit voće oni u Hercegovini ni izbliza ne zauzimaju mesto koje bi mogli. Procene su da sa nasadima u okućnicama, zauzimaju jedva nešto više od 100 hektara.
 
Među onima koji su u sadnji šipaka videli priliku za ulaganja je porodica Antunović, povratnici iz Švedske. Nasipanjem zemlje u naselju Humac kraj Ljubuškog, Antunovići su podigli nasad od 0,5 hektara. “Za šipak smo se odlučili igrom slučaja”, kaže Dražen Antunović koji uz vođenje porodične firme brine i o voćnjaku.
 
“Vratili smo se na staro imanje sa dosta zemlje, bilo je šteta da stoji neiskorištena, pa smo deo uz kuću nasipanjem odlučili da kultivišemo. Posadili smo sorte glavaš i konjski zub. Posao još uhodavamo, ali je bez obzira na malu proizvodnju u Hercegovini, problem plasman. Svi u isto vreme dođemo na pijacu, što oteža prodaju i obori cenu, pa se proizvodnja šipaka svela na usputni manje isplativ posao”, naglašava Antunović.
 
Međutim, Antunovići su uočili slabosti, pa s ulaganjima u proizvodnju šipaka ne planiraju da stanu. “Planiramo izgradnju manje hladnjače u kombinaciji s vikend kućicom, kako bi se šipci mogli čuvati i prodavati u dužem vremenskom razdoblju”, kaže on.
 
Uočili smo, navodi, da su u vreme zrenja šipci jeftini, kreću se 0,5 pa do 1,2 KM, ali čim nestane domaćih, cena raste na više od 2 KM. To značajno povećava isplativost. “Nadam se da će već do iduće berbe hladnjača biti završena, što će nam omogućiti izlazak na tržište”, ističe Antunović te dodaje da je u planu i podizanje punionice soka od šipaka, ukoliko se „pokaže isplativim“.
 
Ukoliko ta dva projekta budu uspešna, sledi povećanje nasada. Uglavnom, Antunovići naučeno o biznisu u Švedskoj planiraju primeniti u Hercegovini, pa na sadnji voćnjaka ne kane stati. Čim su uočili tzv. uska grla u proizvodnji, planiraju ih dodatnim ulaganjima otkloniti.