Navodnjavanje milion hektara za četiri godine teško izvodljivo

PinterestFacebookTwitterShare

Ministar poljoprivrede Dušan Petrović nedavno je izjavio da je 50 miliona evra obezbeđeno u budžetu za navodnjavanje i da se za četiri godine mogu povećati navodnjavane površine sa 100 hiljada hektara na 1,1 milion navodnjavanih hektara pod uslovom da se obezbedi manje od milijardu i po evra investicija.
 
Iako izražava sumnju da se jedan tako ambiciozan projekat, s obzirom na objektivne okolnosti koje postoje u Srbiji kada je reč o izgradnji infrastrukturnih objekata, može sprovesti za četiri godine, Ševarlić ističe da je moguće obezbediti potrebna sredstva o kojima je govorio ministar Petrović kroz kreditne linije.
 
– Iako je Srbija već dosta zadužena, poslovi vezani za navodnjavanje spadaju u profitabilne, odnosno u one u kojima je lako obezbediti sredstva za povraćaj kredita. Shodno tome moguće je unaprediti mrežu navodnjavanja u Srbiji i povećati broj hektara koji se navodnjavaju. Prioritet treba da bude primarna mreža navodnjavanja u Vojvodini i ravničarskim delovima centralne Srbije. U razvijenim državama je običaj da je država dominantan ulagač sredstva u primarnu mrežu i u nekima od njih taj procenat dostiže od 70 do 90 odsto ulaganja države. Takođe, potrebno je da država obezbedi i kredite za sekundarnu kanalnu mrežu koju su dužni da finansiraju poljoprivredni proizvođači. S obzirom na niska budžetska sredstva predviđena za poljoprivredu i nedostatak subvencija nemoguće je očekivati od poljoprivrednih proizvođača da sami obezbede sredstva za te svrhe – naglašava naš sagovornik.
 
On dodaje da kada je reč o malim posedima treba tražiti alternativne načine vodosnabdevanja u koje spada recimo izgradnja bunara na imanjima. Ševarlić ističe da prioritet u dobijanju sredstava treba da imaju oni poljoprivredni posedi na kojima se sprovode dve žetve godišnje, odnosno na kojima se proizvodi voće i povrće. Drugim rečima, naglašava Ševarlić, treba finansirati izgradnju mreže za navodnjavanja onih poljoprivrednih kultura koje mogu brzo da otplate angažovane kredite.
 
Sa njegovim mišljenjem slaže se i ekonomista Milan R. Kovačević.
 
– Veoma realno je obezbediti investicije za navodnjavanje poljoprivrednih dobara. Naime, navodnjavanje zemljišta obezbeđuje poljoprivredniku mogućnost da uveća svoje prinose čime se stiču sredstva za otplatu duga. Naravno, da bi ceo projekat bio uspešan potrebno je da država uradi svoj deo posla i obezbedi kvalitetnu mrežu vodosnabdevanja. Između ostalog, na tom planu stvari bi se mogle poboljšati podsticajem i domaće proizvodnje aparata za navodnjavanje. Dakle, realne mogućnosti za unapređenje navodnjavanja u Srbiji postoje, ali treba preći sa reči na dela. Ako sve ostane samo na priči, što se često dešava u Srbiji, od toga neće biti ništa.