Ambasador Hrvatske u Srbiji: Bez ekonomske nema ni političke stabilnosti

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Promo

Teško da bi iko u Hrvatskoj bio protiv toga da investicije iz Srbije doprinesu novom zapošljavanju, punjenju budžeta i osiguravanju tržišta za proizvedenu robu

U svom, verovatno poslednjem, intervjuu na funkciji ambasadora u Srbiji, budući mu se bliži kraj mandata, Gordan Markotić zadovoljan je što je u odnosima Hrvatske i Srbije, tokom četiri godine njegovog mandata, bilo značajnih događaja. „Ostvarene su posete na najvišem nivou, pri čemu bih izdvojio susret predsednice Grabar Kitarović i premijera Vučića. Istakao bih važnost Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja koja je tada potpisana. Takođe je potpisano nekoliko ugovora o kojima se nije puno govorilo u javnosti, a koji su bitni za svakodnevni život naših građana. Izdvojio bih ugovore o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa; u području zaštite okoline i očuvanja prirode; o vazdušnom saobraćaju; protokol o saradnji u migrantskoj krizi i sprečavanju nezakonitih migracija i ugovor o razmeni podataka satelitskih sistema“.

Da li, s vremena na vreme, zategnuti politički odnosi otežavaju ekonomske odnose Hrvatske i Srbije?

 – Izjave političara svakako, u određenoj meri, pridonose stvaranju ukupne atmosfere u odnosima dve države. Međutim, ekonomski odnosi imaju svoju logiku razvoja koja, prvenstveno, uključuje zajedničke interese i profit, dakle ekonomsko – finansijske kategorije, a ne političke. Svedoci smo da ovi odnosi stalno napreduju, što potvrđuje i nivo robne razmene Hrvatske i Srbije, koji je iz godine u godinu sve bolji, a poslednje dve godine kreće se oko milijarde evra.

Jedna od glavnih zamerki naših privrednika jeste da je saradnja „neravnomerna”?

Neosporno je da su hrvatske firme prisutnije na srpskom tržištu i da su ulaganja hrvatskih kompanija u Srbiji daleko veća od onih koja dolaze iz Srbije u Hrvatsku. Rekao bih da je to rezultat niza objektivnih i subjektivnih okolnosti, kao i nekih ekonomskih zakonitosti. Naime, manja tržišta uglavnom nastoje da se šire na veća, radi njihovih većih mogućnosti. Osim toga, kapital se, po pravilu, preliva iz bogatijeg okruženja u manje bogato, a investitori uvek nastoje da pronađu rešenja koja će im omogućiti stvaranje profita. Želim da naglasim da su brojni hrvatski zvaničnici pozivali srpske investitore da ulažu u Hrvatsku, ističući pritom kako na taj način ulaze na tržište EU od 500 miliona ljudi. Strani investitori ulaganjem u privredu neke zemlje prvenstveno stvaraju nova radna mesta, štite postojeća, plaćaju porez, podižu proizvodnju i BDP, dakle pozitivno utiču na ekonomiju te države. Teško da bi iko bio protiv toga da investicije iz Srbije doprinesu novom zapošljavanju, punjenju budžeta i osiguravanju tržišta za proizvedenu robu. Uostalom, opšte je poznato da kapital ne poznaje granice. Siguran sam da u mnogim oblastima, posebno u turizmu, postoje ogromne mogućnosti za nova kvalitetna ulaganja. Agencija za investicije i konkurentnost Hrvatske (AIK) pruža podršku potencijalnim investitorima po principu „tailor made“ i pozivam sve zainteresovane ulagače iz Srbije da se obrate upravo njima.

Malim ekonomijama uglavnom se sugeriše da nastupaju zajedno na svetskom tržištu. Da li bi u perspektivi mogli da vidimo ekonomsku verziju “Jugoslavije”?

 – Pozitivni sinergijski rezultati zajedničkog nastupa na trećim tržištima bili bi neupitni, ali postavlja se pitanje u kojim sektorima i na kojim tržištima bi takav nastup bio moguć. Tržišta zemalja Jugoistočne Evrope, zajedno zauzimaju svega 6,5 odsto tržišta Evrope i zato ne treba isključivati zajedničke nastupe na trećim tržištima ako su mogući. Svojevremeno je na taj način funkcionisao građevinski sektor, kada su firme iz svih republika SFRJ izvodile značajne investicione projekte širom sveta. Međutim, taj je sektor preživeo katarzu i sada se ponovo, malo po malo, vraća na noge. Na žalost, one moćne firme koje su imale kapacitete za ozbiljnije nastupe na trećim tržištima više ne postoje, i pitanje je da li bi se i na koji način (možda osnivanjem klastera i njihovim povezivanjem) mogao obnoviti takav oblik, sada međudržavne, saradnje. Ovaj segment smatram posebno važnim zbog najavljenih značajnih infrastrukturnih projekata u jugoistočnoj Evropi na kojima bi takav klaster imao šta da pokaže. Ali verujem da će takav vid saradnje biti daleko jednostavnije ostvariti kada sve države u okruženju postanu članice EU i u tom pravcu i ohrabrujemo zemlje u okruženju da što pre krenu ovim putem.

Koji su problemi, Vama kao ambasadoru, bili prioritetni za rešavanje?

 – Još uvek ima nekoliko važnih otvorenih pitanja u odnosima dve zemlje koja treba rešiti: od pitanja nestalih osoba, rešavanja granice na Dunavu, pune zaštite nacionalnih manjina, pitanja vezanih za sukcesiju itd. Problemi iz prošlosti u određenoj meri opterećuju našu sadašnju saradnju, ali ipak treba razgovarati i o budućnosti. Potrebno je rešavati sva otvorena pitanja i više energije uložiti u stvaranje okruženja u kojem će budućnost imati prednost nad prošlošću. U tom smislu Hrvatska je odredila svog predstavnika u zajedničkom odboru za rešavanje otvorenih pitanja ministarstava spoljnih poslova, a očekujemo da to učine i naše kolege u Srbiji. Ali i ovde je privreda jako bitna, jer bez ekonomske stabilnosti nema niti političke. Zato pokušavam da ohrabrim privrednike da se što više povezuju i sarađuju. Lično, svaku posetu nekom gradu ili opštini u Srbiji koristim kao priliku za predstavljanje firmi – članica „Hrvatskog poslovnog kluba“ koje zajedno sa mnom putuju. Dok ja razgovaram s predstavnicima lokalnih vlasti, oni imaju sastanke s firmama koje rade na konkretnom području.

Hrvatska privredna komora ponovo u Srbiji
Vlada Republike Hrvatske odobrila je ponovo otvaranje predstavništva Hrvatske privredne komore (HGK) za Republiku Srbiju, što će biti značajna podrška hrvatskim kompanijama, uz podršku koje im već pružaju Ambasada i Hrvatski poslovni klub u Srbiji. Očekujem da će predstavništvo HGK u Beogradu početi s radom do kraja ove godine. Kao odličnu platformu za saradnju i povezivanje naših komora i privreda istakao bih „Komorski investicijski forum“ (KIF) u kom učestvuju sve privredne komore država Jugoistočne Evrope i koji je jedan od važnih činilaca celokupnoga Berlinskog procesa.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Promo

Piše: Nevena Azinović