Apoeni manji od jednog dinara izbačeni iz upotrebe, a u prodavnicama i dalje 99,99: Gde nestaju “pare”?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Iako je odavno izbačena iz upotrebe, “para”, stoti deo dinara, i dalje postoji u cenama proizvoda u skoro svim prodajnim mestima u Srbiji. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, a prenosi “B92”.

Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto “na akciji” ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube, a trgovci dobijaju.

Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a njihove pare ili “pare” ipak “volšebno” negde “nestaju”.

Papović ukazuje da je Narodna banka Srbije odavno dala uputstvo da se iznosi zaokružuju: ako je preko 50 para – cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para – ide na nula dinara. “Konkretno, 99,9 može samo da bude 100 dinara, a 99,1 može samo da bude 99 dinara”, objasnio je Papović. Papović ističe da je, ipak, besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema odnosno koji potrošačima ne mogu da se vrate.

Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu inspekciju. Ali, postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše, zašto se to ne ukida. U pitanju je samo marketinški potez“.

Objasnio je da nema prekršajnih naloga u tom slučaju i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na “pravilu zaokruživanja”, odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.

NBS objašnjava da odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para, posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, ima puni smisao, jer bi troškovi izrade navedenih apoena kovanog novca višestruko premašivala njihovu nominalnu vrednost.

Kako pišu agencije a prenose naši mediji, NBS navodi da nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u bezgotovinskom platnom prometu. U Ministarstvu trgovine je Tanjugu rečeno da oni nisu nadležni za pitanje zašto “pare” i dalje postoje u cenama, dok su u Ministarstvu finansija rekli da je to u nadležnosti NBS.

Izvor: BIZLife/Agencije/B92

Foto: Pixabay