Arapi postaju najveći zemljoposednici u Srbiji?

poljoprivreda1.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Arapski agrarni gigant, kompanija Al Dahra najavila je da želi u najskorije vreme da kupi čak 20.000 hektara srpskih njiva.

Jedan od najviših čelnika konglomerata iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Kalim Abdula al Darei na Svetskom forumu za inovacije i poljoprivredu najavio je da su za srpske njive, ali i njive u još nekim državama već izdvojili 130 miliona dolara.

Ne zna se koliko će iz te kase tačno biti izdvojeno za kupovinu u Srbiji, ali ono što se zna to je da će im vrata za ovakvu transakciju biti potpuno otvorena u septembru, kada po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU moramo na svetsko tržište da stavimo srpske oranice.

Doduše, država je najavila ograničenja koja će to umnogome otežati, međutim, to za Arape ne bi trebalo da predstavlja nikakvu prepreku, s obzirom na to da jednostavno mogu da kupe neku srpsku firmu i preko nje realizuju transakciju.

Ako se planovi Al Dahre realizuju, oni će postati jedan od najvećih veleposednika u Srbiji.

Paori pak smatraju da ovo nije dobra vest i da preti opasnost da najveće srpsko blago ode u tuđe ruke. Srbija će svoj najveći rudnik zlata, zemlju, dati Arapima i drugim strancima. Ozbiljne države oranice ne prodaju tako lako strancima, već ih izdaju u zakup svojim paorima, kažu iz udruženja Bačkih paora.

Sličan stav imaju i stručnjaci. Umesto Arapima i drugim strancima država bi trebalo da se da u zakup srpskim seljacima i od toga bi se zaradilo tri milijarde evra, navodi za Blic poljoprivredni stručnjak Branislav Gulan.

Plan Kalima Abdula Al Dareija je da kompanija potroši oko 130 miliona dolara ove godine, da kupi njive širom sveta kako bi ulagala u projekte koji bi obezbedili veću bezbednost hrane. U Srbiji imaju već oko 1.000 hektara zemlje i planiraju da kupe još, jer nam je cilj 20.000 hektara.

Izvor: Blic

Komentari 3

  1. slavisa

    Ne prodajmo njive i zemlju nikakako..treba naci neko drugo resenje ali ni po koju cenu prodati.

  2. Eve

    Izvolte gospodo idemo u Evropu

  3. jasna

    Pošto mi ne možemo da se složimo, stranci će profitirati.
    Sve što radimo, radimo i za i protiv sebe i svojih budućih
    generacija. Kao da je neko prokletstvo u nama pa ne
    možemo da se opametimo ovako jadni i siromašni.