“Blumbergovo pozicioniranje dinara je lepa vest”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta/Milan Obradović

Blumbergova vest da je dinar druga najbolja valuta sveta u proteklih godinu dana, osim što je lepa i priznanje Narodnoj banci Srbije, jeste i dokaz da naša zemlja u svakom smislu napreduje i da strani investitori imaju poverenje u budućnost srpske ekonomije, izjavila je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Guvernerka je rekla za Blic da je dinar u 2017. ojačao prema evru za 4,2 odsto i da su od februara pojačani pritisci na jačanje dinara, kao i u velikom delu 2017. godine.

“Mi smo u februaru i martu do danas kupili 525 miliona evra da ne bi dinar previše ojačao”, objašnjava Tabaković i dodaje da smo u pogledu inflacije uporedivi sa drugim evropskim zemljama što nameravamo i da ostanemo.

“U proteklih pet godina inflacija se u proseku kretala oko 2 odsto, što znači da smo je stavili pod kontrolu”, zaključila je Jorgovanka Tabaković.

Nikolić: Ne doprinosi izvozu

Direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić smatra da je visoko pozicioniranje dinara rezultat njegovog realnog jačanja u poslednje dve godine, ali na dugi rok to neće doprineti izvozu koji je jako bitan za malu ekonomiju Srbije.

Verujem da će daljim merama biti izbegnuto ili makar ublaženo dalje jačanje dinara, kaže za Sputnjik direktor u Ekonomskom institutu Ivan Nikolić.

“Kada govorimo o nekoj perspektivi nije dobro u dugom roku podržavati jačanje dinara, jer se na taj način slabi cenovna konkurentnost našeg izvoza”, upozorio je ovaj ekonomista.

On je, ipak, uveren da će to biti izbegnuto i da taj proces i tendencija jačanja dinara verovatno neće biti nastavljeni, iako, kako primećuje, za to postoje dobri izgledi. Pre svega zbog stranih investitora koji su spremni da ulažu i u naše hartije od vrednosti i generalno u realni sektor.

Na pitanje da li je jačanje dinara uticalo na spoljnotrgovinski deficit, Nikolić kaže da ne deli mišljenje ekonomista koji zastupaju takav stav. Kada realno pogledate šta stoji iza uvoza i izvoza, teško da možete naći u podacima da su oni rezultat, između ostalog, i snažnog jačanja dinara.

“Tvrdnja da je širenje spoljnotrgovinskog deficita isključivo posledica jačeg dinara meni deluje neozbiljno”, ocenio je direktor u Ekonomskom institutu.

On, međutim, dodaje da to ne znači da tu tendenciju na duži rok treba održavati ili dopustiti dalje jačanje dinara. To je, kaže, prepoznato i od same NBS, koja je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, pojavljujući se kao kupac. Da toga nije bilo dinar bi bio i jači i spustio bi se na 117, 116 dinara za evro, napominje Nikolić.

Na pitanje da li to znači da bi kurs dinara mirovao u ovom odnosu kakav je sada prema evru, on ističe da NBS ne cilja neki nivo vrednosti dinara, nego da je u njenom fokusu inflacija.

On, međutim, veruje da sadašnji nivo povoljno deluje i na one koji izvoze, da obezbeđuje olakšano razduživanje i doprinosi nižoj inflaciji. Puno je tih pozitivnih efekata koje se postižu, zaključuje Nikolić.

Izvor: Beta, N1, Sputnjik

Foto: Beta/Milan Obradović