“Cunami” hidroelektrana na Zapadnom Balkanu

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Izgradnja hidroelektrana širom Zapadnog Balkana skočila je za 300 odsto u poslednje dve godine, što je izazvalo strahovanje da će nestati planinske reke i raznovrsrtan biljni i životinjski svet.

Albanija je na čelu sa 81 branom u izgradnji, Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina grade 71 hidrocentralu, a samo Srbija planira još 800 projekata.

Britanski Gardijan piše da je u zoni koja se proteže od Slovenije do Grčke u planu oko 2.800 brana od kojih 37 odsto u zaštićenim zonama prirode – nacionalnim parkovima i u područjima kja je EU zaštitila mrežom “Natura 2000”.

Teške mašine već prave nove vodotokove na 187 gradilišta, dok ih je 2015. godine bilo samo 61, pokazalo je straživanje “Fluviusa”, konsultanta za projekte uz podršku UN i EU.

Ulrih Ajhelman, direktor nevladine organizacije “RiverVoč” (RiverWatch) koja je naručila istraživanje, kaže da je većina projekata mala i mahom u planinama, što ima pogubne posledice po prirodu.

“Oni preusmeravaju vodu u cevovode i korita reka ostavljaju prazna”, rekao je Ajhelman i upozorio da to “predstavlja “katastrofu za lokalno stanovništvo i životnu sredinu i kraj za mnoge vrste riba i insekata, kao što su vilini konjici i proletnjaci”.

Jedna od vrsta proletnjaka – Isoperia Vjosae, otkrivena je jedino u albanskoj reci Vjosa ove godine tokom ekspedicije u kojoj je učestvovalo 25 naučnika. Oni su našli i jednu ribu za sada bez naziva koja ranije nije uopšte bila poznata nauci.

Od onoga što Ajhelman zove “cunamijem brana”, već su u opasnosti dunavski losos i prespanska pastrmka. “Većina tih održivih zajednica, kako se očekuje, nepovratno će nestati kao posledica izgradnje brana”, istakao je direktor “RiverVoča”.

Osporavajući nalaze iz istraživanja, ministar energetike Albanije Damijan Điknuri (Damian Gjiknuri) rekao je za Gardijan da će dve planirane veće hidroelektrane na Vjosi omogućavati “prolaz ribama preko obilaznice za ribe”.

“To rešenje je zasnovano na najboljoj ekološkoj praksi koja se danas pimenjuje sa ciljem smanjenja uticaja velikih brana na kretanje vodene faune”, istakao je Điknuri, dodajući da se u Albaniji grade samo dve “visoke brane”, a većina ostalih su male brane, bez akumulacija, koje zavise od sezonskog priliva vode.

Međutim, kod malih brana se često ne planira budžet za ublažavanje uticaja na prirodu, a dozvoljava se postavljanje turbina u pravilnim razmacima duž vodenih tokova što, kako su ocenili u Svetskom fondu za prirodu, ima veliki zbirni negativan uticaj.

Izvor: N1

Foto: Pixabay