Da li znate tačan odgovor na trik-pitanje dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju?

vino-pixabay.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je Ričardu Taleru (Richard H. Thaler) sa Univerziteta u Čikagu za doprinos o boljem razumevanju psiholoških i društvenih mehanizama u donošenju odluka investitora i potrošača.

Taler je jednom postavio pitanje koje, u suštini, oslikava ono što većina nas ne razume kada je u pitanju novac. Taler je inače autor popularne knjige „Nudge: Improving Decisions about Health, Wealth, and Happiness“. Pored ekonomije, uživa u golfu i dobrom vinu. Zato nije ni čudo što je jednom prilikom postavio kolumnisti New York Times-a sledeće pitanje o vinu, koje zapravo otkriva naše shvatanje novca.

Pre nego što odgovorite, pravite se da ste kolekcionar vina, ili bar neko ko kupuje kvalitetno vino i drži ga u kući neko vreme, pre nego što ga otvori.

Pitanje je sledeće:

„Koliko bi vas koštalo da popijete bocu vina koju ste kupili pre nekoliko godina za 50 dolara, a sada vredi 500 dolara?“

Odgovor ima malo veze sa vinom a mnogo sa ekonomijom

Pitanje ilustruje koliko ljudi mešaju dva osnovna pojma: realne troškove i potencijalne troškove.

Realni troškovi su ono što ste već potrošili. Već ste dali novac za nešto, i ne može se ništa učiniti da se to povrati. Morate to da otpišete. U ovom slučaju, to je 50 dolara koje ste već dali na bocu vina.

Potencijalni troškovi jesu cena izbora jedne akcije u odnosu na drugu – u ovom slučaju, to je što ste izabrali da popijete bocu vina a ne da je prodate za 500 dolara, ili čak da je zadržite i prodate je po još većoj ceni u budućnosti.

Ispravan odgovor na pitanje je da vas košta 500 dolara da popijete bocu vina, jer ste izabrali da uživate u njemu a ne da ga prodate.

„Većina ljudi kaže da ih ne košta ništa. Neki ljudi čak i kažu da „zarađuju“ novac pijući to vino jer ih je koštalo samo 50 dolara. To je mentalna računica,“ objašnjava Taler za „New York Times“.

Ljudi nisu uvek racionani kada je u pitanju novac. Kupujemo mnogo a štedimo malo, jer prosečna osoba ne misli o novcu potpuno racionalno, kao što to rade ekonomisti. Ipak, za početak mogli bismo da prihvatamo neke osnovne principe ekonomije kako bismo bili na „stvarnom“ dobitku.

Izvor: BIZLife/New York Times

Foto: Pixabay

Piše: N.V.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.