Dve domaće i jedna strana firma u „trci“ za Slaviju

Slavija1.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

U trku za rekonstrukciju Slavije, Bulevara oslobođenja, Ruzveltove i Mije Kovačevića, posao težak skoro 20 miliona evra, ušla su dva domaća i jedan austrijski tim.

Javno otvaranje ponuda za sređivanje ovih saobraćajnica obavljeno je u prostorijama Skupštine grada, a članovi komisije obelodanili su da su na tender pristigle tri ponude: od austrijskog Štrabaga, domaćeg MBA Ratko Mitrović, te svojevrsnog konzorcijuma koji čine firme PMC inženjering, ŽGP i CMP.

Štrabag je ponudu kovertirao neposredno pred zatvaranje tendera, i to na iznos od 3,14 milijardi dinara bez obračunatog PDV. Oni bi, ukoliko dobiju posao, kao podizvođače uzeli AG Štrabag i DO Beograd.

Ova austrijska kompanija je jedna od najzaposlenijih na teritoriji prestonice pošto su trenutno, između ostalog, angažovani na izgradnji pristupnih saobraćajnica Prokopu, robne kuće Ikea, izmeštanju naplatne rampe Bubanj potok…

Ponudu je poslao i MBA Ratko Mitrović, koji je planirao da u tom projektu sam nastupi. Oni su u poslednji čas poslali par izmena kojima su ponudili i popust od čak 11 odsto, što je spustilo prethodnu cenu na 1,94 milijarde dinara bez PDV.

Oni su poznati po tome što su radili rekonstrukciju Ulice vojvode Stepe, ali i pristupnih saobraćajnica Pupinovom mostu.

Za unosan posao angažovan je i zajednički tim tri preduzeća u kojem se nalazi i PMC inženjering, firma koja već obavlja radove na Slaviji i radi na izgradnji muzičke fontane. Oni su ponudili popust od jedan odsto, pa su kovertirali ponudu od 2,11 milijardi dinara.

Radove na Slaviji, ali i na drugim saobraćajnicama koje su predviđene ovom rekonstrukcijom realno ne bi trebalo očekivati pre leta. Komisija prvo treba da izabere najbolju ponudu, posle čega slede eventualne žalbe, potpisivanje ugovora, uvođenje u gradilište. Nikakve greške ne sme biti, pošto novac za ove radove daje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Na tenderu je izneto neslaganje sa ponudom firme PMC inženjering jer oni, navodno, kao državna firma ne mogu biti angažovani u kreditnim poslovima pošto „država ne može davati kredit državi“. Članovi komisije su saopštili da će primedbu naknadno razmotriti.