EPS ulaže u zaštitu životne sredine

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Promo

Elektroprivreda Srbije do 2025. godine planira da u svoja postrojenja uloži 860 miliona evra za realizaciju 50 projekata radi zaštite životne sredine, izjavio je danas direktor Sektora za strategije EPS, Aleksandar Jakovljević.

“Oko 650 miliona evra biće uloženo u zaštitu vazduha, što je naša primarna aktivnost, pre svega kroz projekte za odsumporavanje na lokacijama gde to nije urađeno”, kazao je on na predstavljanju Nacrta Akcionog plana EPS-a za zaštitu životne sredine do 2025. godine.

Za zaštitu zemljišta predviđeno 53 miliona evra, pre svega za “remedijaciju” deponija pepela, a 45 miliona evra za tretman otpadnih voda na svim postrojenjima i “monitoring površinskih voda”. Novac je namenjen i za upravljanje otpadom.

“Do sada je potrošeno više od 300 miliona evra, a trenutno se realizuju projekti vredni 296 miliona evra, a u fazi pripreme su projekti za još 325 miliona evra, dok za kasniju realizaciju do 2025. ostaje još oko 240 miliona evra”, rekao je Jakovljević i naveo da se već sada znaju i projekti koji će se realizovati 2026. i 2027. godine.

Akcioni plan obuhvata zaštitu životne sredine u užem smislu, a ako bi se u uračunalo planirano investiranje oko 100 miliona evra u nove kapacitete na bazi obnovljivih izvora energije, revitalizovanje hidroelektrana, vredno oko 650 miliona evra, energetsku efikasnost, smanjenje gubitaka u distribuciji, EPS će u ekologiju do 2025. uložiti 2,3 milijarde evra, što je 50 odsto ukupno planiranih investicija.

Jakovljević je naveo da zbog toga što “ugalj ostaje i dalje dominantni energent” za “zatvaranje” energetskog bilansa Srbije, EPS trajno radi na smanjenju emisije štetnih materija: EPS je do sada smanjio emisiju sumpornih oksida za 90 odsto, azotnih oksida za 45 odsto, a praškastih čestica za skoro 95 odsto.

“Preko 320 miliona evra je od 2002. do 2016. godine investirano pre svega u termoenergetska postrojenja s ciljem unapređenja kvaliteta vazduha, odnosno smanjenja štetnih emisija”, rekao je on i dodao da je godišnja emisija praškastih materija, uz povaećanje proizvodnje električne energije u termoelektranama, smanjena za šest puta u periodu od 15 godina.

Radilo se, kako je dodao, i na “projektima zbrinjavanja” pepelišta i “projektima za rešavanje zbrinjavanja” ulja koja sadrže piralen.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić ocenio je da će osavremenjivanje energetike i rudarstva biti jedan od najtežih oblasti za pregovore sa EU u Poglavlju 27 o zaštiti životne sredine.

Dodao je da se Srbija sprema da do ulaska u EU ostvari što više zadatih ciljeva i izrazio nadu da će uspeti da dobije produženje perioda prilagođavanja.

Vesić smatra da bi EPS trebalo da još više radi na energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije, smanjenju gubitaka u transportu energije.

Državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike Srbije Mirjana Filipović rekla je da država čini sve da EPS postane evropska kompanija.

Ona je podsetila da je većina energetskih postrojenja EPS-a građena kada pojedine emisije štetnih gasova nisu bile standardizovane u okviru EU, pa nisu ni mogle da se primenjuju.

Istakla je da se u poslednjih 15 godina radi na njihovoj modernizaciji, a Srbija je spremna da sa međunarodnim institucijama pregovara o prelaznim rokovima da bi se prilagodila.

“Do sada je bilo razumevanja da su potrebna i sredstva i vreme da se to sprovede”, kazala je Filipović i istakla da Ministarstvo energetike podržava akcioni plan EPS-a, koji se oslanja se na strategiju razvoja energetike, kao i na direktive EU, koje je Srbija preuzela.

Izvor: Beta

Foto: Promo