Evo kako to rade sindikati u Folksvagenu, BMW-u,  Bošu i Simensu

PinterestFacebookTwitterShare

Dok Nemačka privreda radi punom parom, radnici i poslovni svet prate borbu tamošnjeg sindikata metalaca koji zbog ekonomskog rasta zahteva veće plate.

Borbu predvodi moćni IG Metall sindikat, koji predstavlja oko 3,9 miliona radnika koji rade u, za Nemačku ključnim metalskoj i elektrotehničkoj industriji.

Pregovori su u toku. Sindikat traži povećanje plate od šest posto i pravo da radnici pređu sa 35-satne na 28-satnu radnu nedelju na dve godine, u nekim slučajevima uz ograničeno smanjenje plate.

Nakon što su ovog meseca mobilisali više od 600.000 radnika za niz kratkih „štrajkova upozorenja“, između ostalih u Folksvagenu“, „BMW-u, Bošu i Simensu vođe sindikata su se vratile za pregovarački sto zbog odlučujuće runde pregovora sa šefovima kompanija.

IG Metall je zapretio da će, ukoliko ne bude napretka u pregovorima, organizovati 24-časovni štrajk, a nisu isključili ni mogućnost da će organizovati svoj prvi vremenski neograničen štrajk od 2003.

„Spremni smo na sve,“ kaže Jerg Hofman, vođa sindikata IG Metall.

Dok tenzije rastu, ovu borbu pažljivo posmatraju i na domaćem terenu i u inostranstvu.

Najveća prepreka u pregovorima je insistiranje IG Metall-a da poslodavci nadoknađuju plate radnicima koji odluče da skrate svoje radno vreme, kao što su smenski radnici sa niskim zaradama ili oni koji brinu o deci ili bolesnim članovima porodice.

Poslodavci su ove zahteve okarakterisali kao prevelike, čak i kao diskriminišuće prema radnicima koji već rade sa smanjenim radnim vremenom bez dodatne naknade. Do sada su ponudili samo povećanje plata od dva odsto.

Međutim, sindikat, koji je devedesetih bio od presudnog značaja za uspešnu borbu za 35-časovnu radnu nedelju, kaže da se bori za bolji radno-životni balans i insistira da nemačke kompanije to mogu priuštiti, jer knjige narudžbina su pune, a nezaposlenost je rekordno niska.

Uticajni IG Metall već je inspirisao i druge sindikate da pokažu zube.

Sindikat javnih službi DBB je rekao da će zahtevati „značajno“ povećanje plate kada sledećeg meseca budu pregovarali sa vladom, a žele i smanjenje radne nedelje sa 41 na 39 sati za skoro milion javnih službenika, koliko ih u Nemačkoj ima.

„U prethodnim pregovorima smo se suzdržavali. To sada neće biti slučaj,“ rekao je Urlih Silberbah, vođa DBB-a.

Sindikat će otkriti svoje zahteve sedmog februara. Lane, zahtevali su povećanje plate od pet odsto.

Najveći sindikat uslužnog sektora u Nemačkoj Verdi je u međuvremenu zatražio šestoprocentno povećanje zarada za 130.000 radnika Nemačke pošte.

„Period umeravanja zarada“ koji je ključno uticao na nemačku konkurentnost se „završio“, reklo je „veće mudraca“ vodećih ekonomskih stručnjaka u Nemačkoj u svom najnovijem izveštaju i dodalo da je to trend koji se ubrzavao zajedno sa privredom.

Borba za veće plate u ekonomski najmoćnijoj državi Evrope je dobra vest za Evropsku centralnu banku, koja više plate vidi kao ključnu alatku za povećavanje tvrdoglavo niske inflacije.

Uprkos snažnom ekonomskom oporavku, inflacija u evrozoni ostaje daleko iza cilja banke od tik ispod dva posto, zbog čega stimulativne mere iz vremena krize ostaju na snazi.

Zahtevi sindikata će verovatno obradovati i one kojima se ne sviđaju ogromni nemački viškovi u budžetu i trgovinskoj razmeni. Oni veruju da će, ukoliko nemački građani budu imali veću potrošačku moć, to podstaći potrošnju i potražnju za uvozom, što bi indirektno koristilo drugim državama.

„Brži rast plata u Nemačkoj, gde privreda funkcioniše iznad kapaciteta, pomogao bi i drugim evropskim zemljama jer bi doprineo rastu inflacije u evrozoni,“ napisala je na svom blogu Kristin Lagard, generalna direktorka MMF-a.

Nemačka vlada se uglavnom ne oglašava na temu rasta plata jer su konzervativci kancelarke Angele Merkel i Socijaldemokrate levog centra zaglavljeni u mučnim pregovorima o formiranju koalicione vlade.

Ali Berlin će uskoro morati da kaže svoje.

Ministar unutrašnjih poslova Tomas De Mazier 26. februara ući u pregovore sa sindikatom javnih službi DBB i suočiti se sa njihovim zahtevima za većim platama. A državna blagajna u Berlinu je punija nego ikad.

Izvor: AFP, BIZLife