Fiskalni savet sastavio poduži spisak mana budžeta za 2018.

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Fiskalni savet Srbije danas je ocenio da je najveća mana predloženog državnog budžeta za 2018. godinu što su zadržane privremene mere fiskalne konsolidacije – umanjenje najvećih penzija i zabrana zapošljavanja.

“Najopasnija mana predloženog budžeta za sledeću godinu jeste to što ne predviđa ukidanje Zakona o privremenom uređenju isplate penzija kojim su značajno umanjena iznadprosečna primanja, što je u tom trenutku bilo opravdano, ali nije primena unedogled”, rekao je na konferenciji za novinare predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Tim zakonom je, prema njegovim rečima, narušena ekonomska veza isplaćenih penzija sa uplaćenim doprinosima i država rizikuje da ukoliko se dokaže da je to pravno neutemeljeno, napravi dodatni trošak. ;

Dodao je da je povećanje plata i penzija u srednjem roku moguće, ali samo u skladu sa ekonomskom snagom zemlje, a to je od pet do sedam odsto.

Mere fiskalne konoslidacije dale su, kako je ocenio Fiskalni savet, dobre rezultate jer su smanjeni deficit i javni dug, ali je poželjno, kako je rekao Petrović, da se taj rezultat pretvori u trajno stanje javnih finansija.

Trenutno stanje u javnim finansijama, po njegovim rečima, otvara prostor na srednji rok za povećanje plata i penzija i umanjenje poreza, ali je neophodno da se reše problemi nekih državnih preduzeća da njihove gubitke ne bi plaćala država, odnosno poreski obveznici.

Ocena Fiskalnog saveta je da bi javni dug Srbije do 2020. godine mogao bi da bude ispod 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

“Smanjen javni dug pospešuje rast privrede, smanjuje rizik investiranja i kamate za državu i privredu i povećava investicije”, rekao je Petrović. ;

Slabost predloženog budžeta je, prema njegovim rečima, i što nije napravljen novi iskorak u nastavku strukturnih reformi jer “približno izbalansiran budžet, iako je to važno, nije jedina mera uspeha fiskalne politike”.

“Srbija ima još previsok javni dug i trebalo bi ga spustiti na 50 odsto BDP kao i ogromne probleme u poslovanju javnih i državnih preduzeća i neuredjene lokalne budžete”, ocenio je Petrović.

Dodao je da je slab kvalitet javnih usluga zdravstva, prosvete i administracija, a da je zbog višegodišnjeg malog ulaganja u republičku i lokalnu infrastrukturu život gradjana loš jer je otežan pristup ispravnoj pijaćoj vodi, kanalizaciji, otpad se malo preradjuje, a voda nedovoljno prečišćava.

Ozbiljniji pomaci u reformama javnih preduzeća postignuti su prema njegovim rečima jedino u Železnicama Srbije, a budžetom za 2018. ne nagoveštavaju se reforme i u drugim preduzećima, jer iako u njima radi oko 50.000 ljudi, otpremnine su planirane za svega 3.000 ljudi, a subvencije za rudnik Resavica nisu smanjene.

“Krajnji je rok da se reše problemi sa poslovanjem RTB Bora, Azotare, Metanolsko-sirćetnog kompleksa, Petrohemije i PKB korporacije”, rekao je Petrović. ;

Privredni rast, prema njegovim rečima, još zaostaje u odnosu na zemlje regiona gde je u proseku četiri odsto i ove godine se ubrzava, a u Srbiji je tri odsto.

“Privredni rast Rumunije, koja je 2012. godine završila fiskalnu konsolidaciju, iznosi šest odsto”, rekao je Petrović.

Dodao je da su problemi na lokalnom nivou ogromni i da su potpuno zanemareni, a Fiskalna strategija ne nudi nikakva rešenja.

“Budžeti mnogih gradova i opština su neodrživi, komunalna infrastruktura nerazvijena, investicije preniske, a velike subvencije izdvajaju se za neuspešna javna preduzeća”, rekao je Petrović.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je propuštena prilika da se uredi sistem zarada u javnom sektoru “gde je preveliki broj osnovica, koeficijenata i dodataka”.

“Na loš sistem dodato je i proizvoljno povećanje plata od naredne godine, selektivno po sektorima od pet i deset odsto, a zaposleni iz organizacija socijalnog osiguranja su bez obrazloženja isključeni”, rekao je Vučković.

Dodao je da nije uredjena ni struktura zaposlenih u javnom sektoru i da je u zdravstvu manjak lekara, a u administraciji višak radnika.

Predlogom budžeta je za narednu godinu, prema rečima člana Fiskalnog saveta Nikole Altiparmakova, planirano je manje smanjenje poreza jer je povećan neoporezivi deo dohotka.

“Prosečno opterećenje plata porezima i doprinosima sa sadašnjih 64 odsto moguće je spustiti na 62 odsto, a radikalnijim merama i na 60 odsto”, rekao je Altiparmakov.

 

Izvor: Beta

Foto: Pixabay