I švedske medije muči otpuštanje novinara i tabloidizacija

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: N. Stojanović (ambasada Švedske)

Gunila Šindstrand, novinarka i urednica najveće švedske medijske grupe “Mittmedia“  bila je gošća Beograda i ukazala nam na to da i švedski mediji imaju neke slične probleme i biju slične bitke kao i ovdašnji. Verovali ili ne i Švedska se bori sa sve češćim otpuštanjem novinara, tabloidizacijom i senzacionalizmom u medijima. To se dešava i u zemlji koja je nedavno  obeležila 250 godina od usvajanja zakona o slobidi štampe, koji je bio prvi takav zakon na svetu.

Kao jedan od najvećih problema medijske scene u Švedskoj u razgovoru za BIZLife ona je istakla nedostatak pravog odgovora na digitalizaciju medija, uticaj novca i poslovnih struktura na medije.

“Ogroman problem je to što novac od oglašivača danas ide na Fejsbuk i Gugl. Nemamo adekvatatan biznis model za digitalnu transformaciju. Novac “curi” iz medijske sfere. Veoma je teško naći bilo koga ko želi da plati za vest, svi žele da je pročitaju besplatno. Vlasnici medijskih kuća i sada zarađuju novac, ali su pre 10 godina zarađivali mnogo više. Broj novinara u Švedskoj smanjen je za 25 odsto u poslednjih osam godina, to je teška situacija za nas. Upravo je stigla i vest da je jedna velika medijska grupa otpustila veći broj novinara, samo ih je izbacila, gasi i svoj televizijski kanal.”, požalila se.

Kaže da i u Švedskoj postoji problem sve veće tabloidizacije medija, a najviše se ogleda u odnosu prema tamošnjoj migrantskoj populaciji.

“To nije dobro za društvo, nije dobro za poverenje. Mediji jure senzacije, žele da prodaju što više primeraka. Sada su vesti crno-bele, nemaju puno nijansi, ne gleda se šira slika i kompleksnost problema. I u Švedskoj imamo i crne tačke koje su nepokrivene u medijskom smislu, i niko ne kontroliše političare u tim tačkama”, smatra ona.

Ipak, misli i da nije sve tako crno, jer je digitalno doba, ipak otvorilo prostor za medije koji se finansiraju iz otvorenih izvora, koji se bave istraživačkim novinarstvom i specijalizovani su za dugačke tekstove, a ne samo kratke i brze informacije.

Upozorila je i na fenomen lažnih vesti, Šindstrand priznaje da one još uvek ne predstavljaju veliko pitanje u Švedskoj. Lažne informacije su izazov za demokratiju i u Švedskoj su, prema njenim rečima, izazvale nekoliko manjih afera.

Čitaocima poručuje da sve vesti uzmu sa rezervom, da promisle i prouče pre nego što poveruju.

“Već u osnovnoj školi morate da budete u stanju da proučavate izvore informacija, da znate ko šalje poruku, da čitate između redova. Reč je o slikama, filmovima, člancima gde morate da još kao dete da izoštrite te sposobnosti”, poručila je Šindstrand.

Šindstrand je bila je i jedna od učesnica sinoćnjeg skupa u Kulturnom centru “Grad”- dijalog klub sa temom mediji, odgovornost, nove generacije i aktivizam podržala je ambasada Švedske u Beogradu.

Izvor: BIZLife

Foto: N. Stojanović (ambasada Švedske)