Kako Gugl plaća nauku: Univerziteski profesori postali kamuflirani lobisti?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Velike internet kompanije plaćaju univerzitetske profesore za izradu studija koje ih prikazuju i dobrom svetlu. Profesori za to dobijaju posebne honorare koje – ne prijavljuju. Evo kako to radi Gugl (Google).

Internet kompanija Gugl angažovala je profesore univerziteta da bi uticali na javno mnjenje i političare u njenu korist. Dnevnik “Times” piše, a DW prenosi da je Gugl tokom poslednjih deset godina finansirao stotine studija; desetak profesora je dobilo ogromne svote novca za svoja istraživanja. “Wallstreet Journal”, koji je poznat po dobrom istraživačkom novinarstvu, piše da su te sume išle i do 400.000 dolara po studiji, kao i da je to honorisanje trebalo da ostane u tajnosti. Prema pisanju pomenutih novina, PR-menadžeri Gugla su sastavljali liste tema o kojima su želeli da dobiju studije. Oni su čak davali naslove studijama i instrukcije o tome kako da budu napisani njihovi zaključci. Predlagali su i cene, odnosno, visinu honorara, te stupali u kontakt i pregovore sa određenim profesorima.

Kamuflirani lobisti

Profesori koji su pristajali na dil su, na primer, svojim istraživanjima pokazivali da je Guglovo sakupljanje podataka o korisnicima fer postupak, između ostalog i zato što Guglova usluga te korisnike ništa ne košta. Gugl je plaćao i putne troškove profesorima više elitnih univerziteta , mađu kojima su Harvard i Barkli, za sastanke sa donosiocima odluka i lobistima.

Rezultate studija Gugl je koristio i u borbi protiv optužbi za monopolističko ponašanje na tržištu.

Kako dalje piše “Deutsche Welle“, iz izveštaja “Wallstreet Journal” se može zaključiti da su profesori univerziteta radili kao kamuflirani lobisti čiji je zadatak da utiču na državne odluke u korist Gugla. Sam Gugl prenosi da, otkako je osnovan, održava tesne veze sa univerzitetima i istraživačkim institutima: „Rado podržavamo akademske istraživače kada je reč o računarskim naukama i političkim temama kao što su autorska prava, sloboda govora i nadzor, i podržavamo glasove koji se zalažu za principe otvorenog interneta“, rekao je jedan predstavnik Gugla za “Wallstreet Journal”.

Rupert Merdok ima ulogu

Naučnici koji bi po definiciji trebalo da rade nezavisno, nisu oklevali da svoje studije stave na uvid Guglu pre objavljivanja, kako bi kompanija mogla da da još neke „predloge“… “Wallstreet Journal” je čak dospeo u posed elektronske komunikacije između nekih profesora i Gugla. Profesori u podacima o svojim istraživanjima uglavnom nisu navodili da ih je finansirala ova firma.

Otkrića “Wallstreet Journal” su deo borbe protiv Gugla koju vodi Rupert Merdok, medijski mogul i vlasnik medijskog koncerna “News Corporation” kojem (od 2007) pripada i “Wallstreet Journal”. Merdok je već podnosio tužbe protiv Gugla Evropskoj komisiji; tražio je da Gugl plaća za automatski proizveden isečak internet-strane koji se vidi u rezultatima njegove pretrage a u sporu je sa ovim konglomeratom i oko raznih drugih pitanja, na primer, oko toga na kojim internet-portalima smeju da se pojavljuju reklame itd.

Nema „svetaca“?

Od 2009. Gugl je finansirao oko 100 studija s političkim temama, da još 100 studija potiče od autora koji su direktno ili indirektno dobili novac od Gugla, ali to nisu hteli da otkriju. Time se Gugl pridružio kolu preduzeća koja već dugo plaćaju naučnike i istraživače za studije koje potpomažu njihove poslovne interese. Među internet-koncernima su, recimo, Majkrosoft, Kvalkom i Verajzon finansirali studije koje su bile vrlo kritične prema – Guglu.

Izvor: BIZLife/DW

Foto: Pixabay