Kako nam komunalni računi porastu “iznad” zakona

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Prilikom plaćanja komunalnih usluga, kriterijumi za obračun cene ne odražavaju stvarno korišćenu uslugu, već se i ograničavaju rokovi za reklamaciju, naplaćuju fiksne naknade, iako zakon propisuje da korisnik treba da plati samo ono što koristi.

Udruženje “Efektiva” ukazuje čak na šest načina kako građani plaćaju više nego što bi morali komunalne usluge – za vodovod, grejanje i odnošenje smeća.

Nezakoniti kriterijumi za obračun cene

Ustanovljavanje nezakonitih kriterijuma za obračun cene komunalnih usluga. Ne naplaćuju pruženu uslugu u skladu sa potrošnjom, onako kako propisuje Zakon o zaštiti potrošača, već po kriterijumima koji ne odražavaju stvarno korišćenu uslugu koju potrošači imaju u jednom obračunskom periodu, već se naplaćuju po kvadratu stambene jedinice ili broju članova domaćinstva, što je potpuno nezakonito i nelogično.

Primer 1: Toplane obračunavaju cenu grejanja po kvadratu stambene jedinice, bez obzira na to koliko grejnih tela ima unutra, da li su sva u upotrebi, da li se koristi dodatni izvor grejanja itd. Postoje slučajevi stanova iste kvadrature, gde u jednom stanu ima radijatora sa više rebara, ali oba stana plaćaju istu cenu.

Primer 2: Vodovodi naplaćuju po broju članova domaćinstva. U jednom domaćinstvu može živeti jedan potrošač koji upotrebi veću količinu vode od domaćinstva sa tri člana koja potroše manje, ali ovi drugi plaćaju manje.

Primer 3: Gradska čistoća odnošenje smeća naplaćuje po kvadratu stana, pa tako imamo slučaj da jedna osoba živi u stanu od 50 kvadrata i plaća više od četiri osobe koje žive u stanu iste kvadrature i verovatno više smeća proizvode od jedne osobe (ne mora da bude nužno pravilo)

Ograničavanja roka za reklamaciju

Nekoliko komunalnih preduzeća ograničava rok za podnošenje reklamacije na račun na osam dana od dana prijema računa. Zakon o zaštiti potrošača ne predviđa rokove tog tipa, te potrošač uvek ima pravo na reklamaciju. Drugo, računi se potrošačima uručuju prostim ubacivanjem u sanduče, pa nije jasno od kog trenutka teče rok za reklamaciju

Ni tražene, ni izvršene usluge

Nametanje komunalnih usluga koje niti su tražene niti se na konkretnom području pružaju (a ako se i pružaju, usluga je često nesaobrazna), a kroz slanje računa za navodno pružene usluge, pri čemu se reklamacije tih računa redovno ignorišu. Uglavnom se odnosi na uslugu odnošenja smeća.

Sistem automatskog knjiženja uplata

Ustanovljavanje nezakonitog sistema automatskog knjiženja uplata potrošača komunalnih usluga na najstarije neizmireno potraživanje koji se sprovodi preko mesečnih računa sa obmanjujućim izgledom i poziva na broj, a sa ciljem izbegavanja primene pravila o redosledu uračunavanja ispunjenja potraživanja iz člana 312 Zakona o obligacionim odnosima, a time i za izbegavanje primene pravila o zastarevanju potraživanja iz istog zakona.

Primer: Obmanut izgledom prodavčevog računa u kojem je naznačeno da račun važi za konkretnu mesečnu obavezu, na primer za novembar 2017, potrošač veruje da plaća upravo tu obavezu, ali prodavac usluga, manipulišući pozivom na broj, automatski knjiži uplatu na najstariji potrošačev dug koji može biti i zastareo (na primer iz marta 2010). Potom prodavac podnosi privatnom izvršitelju predlog za izvršenje, tvrdeći da potrošač nije platio novembar 2017. Kad potrošač podnese prigovor, prodavac se pravda pred sudom na to da potrošač prilikom uplate nije naznačio za koji mesec tačno plaća i da se stoga ima primeniti zakonska odredba o uračunavanju uplate na najstarije potraživanje, a kao dokaz ističe činjenicu da na priznanici – koja je deo mesečnog računa i pri plaćanju se otcepljuje – nije navedeno na koji se mesec ona odnosi. A kada potrošač pribegne plaćanju opštom uplatnicom i sam navede za koji mesec plaća, prodavac opet knjiži njegove uplate na najstarije potraživanje, zbog primene poziva na broj, koji potrošač prepisuje sa prodavčevog računa. Slično će se desiti i kada potrošač plaća elektronski, sa naznakom uplate. Prema tome, koji god metod plaćanje da izabere, potrošaču će uplata biti proknjižena mimo njene namene zbog obmanjujuće poslovne prakse prodavca (kao oblika nepoštene poslovne prakse) koja je izričito zabranjena članom 17 Zakona o zaštiti potrošača.

Naplate i ono što ne postoji

Zakonom o zaštiti potrošača jasno je propisano da potrošač nema troškove u slučaju da želi da promeni trgovca koji pruža uslugu od opšteg ekonomskog interesa (komunalno preduzeće). U praksi se dešava da Toplana naplaćuje trošak “verifikacije isključenja” sa mreže, iako je to izričito zabranjeno. Time se potrošač kažnjava što je odlučio da prekine odnos sa Toplanom.
Takođe, nakon isključenja sa mreže, Toplana nastavlja da obračunava i naplaćuje fantomski trošak “instalaciona snaga”. Dakle, potrošač ne dobija nikakvu uslugu od strane Toplane, ali svakog meseca dobija za plaćanje trošak koji znači održavanje sistema Toplane, čiju uslugu ne koristi.

Ovo se radi iz razloga što sve veći broj potrošača isključuje svoje stanove iz sistema daljinskog grejanja, pa Toplane pokušavaju da ih kažnjavanjem i nametanjem računa za nepostojeću uslugu na silu zadrže u sistemu grejanja!

Mesečni fiksni troškovi

Naplata mesečne fiksne naknade. Nekoliko komunalnih preduzeća u okviru mesečnog računa naplaćuje fiksni trošak pod različitim imenima (mesečna naknada, trošak snabdevača, obračunska snaga…). Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše obavezu potrošača da plati uslugu koju je koristio, odnosno da plati onoliko koliko je potrošio.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Komentari 1

  1. Ing Zoran Vukov

    Efektiva je veoma blago iznela svoja zapažanja o nezakonitoj naplati kolmunalnih usluga verovatno iz straha od mogućih posledica za njih same. Siruacija je daleko ozbiljnija jer se ove naplate izvode nezakonito uz zaštitu same Vlasti izdavanjem računa bez osnovnih prikazivanja stanja mernih uređaja na osnovu kojih se izdaju računi koji sadrže PDV. U račuu Telekoma Srbije je od marta 2009 izbrisano očitanoa stanja prethodnog i poslednjeg očitavanja INPULSA za fiksni telefon, na osnovu kojih se utvrđuje količina ostvarenih inpulsa koji pomnoženi sa cenom inpulsa daju iznos STVARNE MESEČNE OBAVEZE. U račun je nepotrebno uneta PRETPLATA, koja se plaćala unapred a da se po izdavanju računa za mesec nije odbijao iznos pretplate i time je korisnik svakog meseca plaćao stvarni ostvareni iznos saobraćaja + iznos PRETPLATE. Korisnici to nisu shvatili i tako je na ovaj način uveden REKET sa iznosom preplate. Komentarišući u dnevnoj štampi kada je iznos pretplate uvećan na 659 din (sa PDV) čime se nezakonito uvećavao iznos obaveze za godinu dana 659 dinx 12 mes=7.908 din po jednom korisniku u Srbiji: Šta je Telekom srbija uradila, jedan mesec nije zadužila pretplatu a već sledećeg je promenula naziv pretplate u NAKNADU (izmišljena obaveza) i nastavila da reketira građane. Na godišnjem nivou građani Srbije koji plaćaju fiksni telefon a kojih je oko 3.000.000 su platili sa cenom 659 din godišnje oko 23.724.000.000 din a da se to prećutkuje i dalje krije da se radi o ORGANIZOVANOM KRIMINALU koji štiti vlast i sa kojim se nezakonito troši.
    Naravno i električna energija se nezakonitim računima naplaćuje. Dvotarifna brojila imaju (kako sam naziv prikazuje ) dve tarife (cene) za skuplju VT tarifu za vreme potrošnje od 8 časova do 24 časa, i nižu NT tarifu od 24 časa do 8 časa ujutru.Tako umesto 2 cene IZMIŠLJENOM PODELOM NA ZONE: ZELENU; PLAVU I CRVENU dobijeno je nezakonito 6 cena tako da je Vt U crvenoj zoni veća čak za 3 puta od cene u zelenoj zoni a u plavoj je veća cena 1,5 od cene u zelenoj zoni.Naravno da to nije sve nezakonito. Obračunska snaga je plaćena još prilikom priključenja i registrovanja korisnika i ona se neprekidno svakog mesesa iznova kroz ovaj REKET naplaćuje pa i kada orisnik ne potroši ni jedan kwh. Trošak javnog snabdevača je takođe reket jer se nemože naplaćivati trošak izdavanja računa taj trošak je već ugrađen u cenu kwh sa troškovima radne snage. Naplaćivanjeposebno naknade za povlašćene proivođače električne energije takođe moraju se nalaziti u prodajnoj ceni kwh koja se mora prikazivati uvećana za PDV, a ne kao sada jer tako se stvara utisak da je cena niža, i to je obmana korisnika. Iznos AKCIZE se takođe mora sadržati u prodajnoj ceni i nemože se naknadno fakturisati (kao što je to u ceni goriva gde je akciza unutar prodajne cene. Ali ovo su samo neke nezakonite stavke koje je obaveza USTAVNOG SUDA da te nezakonitosti stavi van snage a što on ništa ne reaguje kao i za umanjenja penzija. Jasno je da smo mi daleko od pravne države i pitanje je da li ćemo ikada i postatipravna država sa ovakvim političarima.