Koliko zaista iznosi prosečna plata u Srbiji?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Prosečna neto zarada (bez poreza i doprinosa) u Srbiji isplaćena u junu ove godine, prema Republičkom zavodu za statistiku, iznosila je 49.238 dinara. Veliki broj građana, međutim, sumnja u tačnost zvanične statistike, jer radi za mnogo nižu platu, te se postavlja pitanje kolika je stvarno plata u Srbiji.

Miroslav Velimirović, predsednik UO Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, kaže za Nedeljnik da je običan radnik daleko od navedene prosečne plate, jer u tu “matematiku” ulaze visoke plate koje vuku prosek. Prema analizama Asocijacije, prosečna plata u Srbiji je mnogo bliže minimalcu, pa Velimirović kaže da se bez poreza i doprinosa, visina prosečne plate kreće oko 22.000 — 23.000 dinara (sa porezima i doprinosima oko 37.000 dinara).

Jelena Milaković, rukovodilac Grupe za statistiku zarada u Odeljenju za statistiku tržišta rada RZZS, navodi da visinu prosečne zarade svaki pojedinac posmatra iz svog ugla i da je njegova subjektivna ocena to da li je ona visoka ili niska. Prosečna zarada se do sada računala isključivo kao aritmetička sredina, međutim, kada se pređe na korišćenje podataka Poreske uprave, moći će da se računa i distribucija zarada. Na sumnje da se prosečna plata u Srbiji “namešta”, Milakovićeva odgovara: “Podaci dobijeni od izveštajnih jedinica smatraju se dokumentom koji se ne sme prepravljati, jer sadrži pečat i potpis odgovornog lica. Mogu se vršiti samo ispravke grešaka nastalih pri unosu podataka, i to isključivo u konsultaciji sa izveštajnom jedinicom.”

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu, konstatuje da najveći broj ljudi u Srbiji ima platu od 30.000 do 35. 000 dinara i da su proseci  nešto što, kao i u svemu, ne odražava realnu situaciju. On kaže da postoji jedan broj ljudi u Srbiji koji zarađuje dobro i ima daleko od proseka, a postoji i prilično veliki broj ljudi koji primaju samo minimalne plate preko računa i na to se plaćaju porezi i doprinosi, a preko toga dobijaju još 100, 200 ili 300 evra, zavisi kakav posao obavljaju.

Savić kaže da to najbolje ilustruje vic o mesu i kupusu, gde na kraju ispada da svi jedu sarmu.

“Bojim se da veći, siromašniji deo Srbije jede kupus i samo ponekad meso, a obrnuto, oni bogatiji jedu samo meso i ponekad samo preseku sa kupusom”, zaključuje Savić dodajući da sa platom od oko 30.000, koja se, inače, smatra solidnom, nije moguće preživeti.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Komentari 2

  1. Roko

    Sa tom platom ima dosta nejasnoca. Pod neto platom u EU smatra se bruto plata po odbitku doprinosa i poreza koje placa firma. U neto plastu ulazi i porez koji placa sam radnik. Taj porez zavisi od visine plate tako da se tacno nemoze utvrditi koliko je prosecna plata radnika koje od dobije na ruke.

  2. Pera pisar

    Sve se radi da se zamaskira situacija sa prosecnom zaradom. Ranije se objavljivao prosek neto zarade u privredi i u ne privredi. Verujem da je prosek plata u privredi katastrofa (negde oko 25-30.000), a to ne odgovara politickom marketingu.