NALED za BIZLife: Javna uprava (ne)spremna za preporuke

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Najnovija “Siva knjiga” Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ima 100 preporuka, od kojih je svaka peta nova. Svaku desetu, NALED smatra prioritetnom. Predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić kaže za BizLife da bi preporuka za smanjenje poreza i doprinosa na zarade sigurno najviše pogodovala privredi.

–         Čak 62 odsto ispitanika u našim istraživanjima navodi poresko opterećenje plata kao najveće opterećenje poslovanja. NALED je pre nekoliko godina napravio analizu koja je pokazala da smo prema nivou nameta na rad na nivou evropskog proseka, kada poresko opterećenje posmatramo prema prosečnoj zaradi. Međutim, kako idemo ka nižim zaradama, podaci pokazuju da smo veoma nekonkurentni. Kada je reč o najnižim zaradama, Srbija je peta u Evropi po zahvatanjima države.

Takođe, među Top 10 preporuka adresirali smo i drugo najveće opterećenje u poslovanju, prema mišljenju 52 odsto privrednika, a to su neporeski odnosno parafiskalni nameti. NALED je evidentirao čak 384 neporeska nameta koje plaća privreda, od čega su 247 parafiskali, odnosno one takse i naknade za koje privreda ne dobija protivuslugu države ili vrednost te usluge ne odgovara plaćenom iznosu. Dobra vest je da je država već krenula u realizaciju te preporuke. Izmenjen je Zakon o republičkim administrativnim taksama, a u pripremi je i zakon o naknadama za upotrebu javnih dobara. Verujemo da će rezultat biti izrada javnog registra, što je najavio i ministar finansija Dušan Vujović, a u kojem će se naći sve takse i naknade. To će privredi obezbediti predvidivost u planiranju troškova i staviti pod kontrolu uvođenje novih nameta jer nijedan neće moći da bude naplaćivan ukoliko ne dobije odobrenje ministarstva i uđe u registar.

Veoma važna procedura za unapređenje poslovnog ambijenta, koju je potrebno unaprediti, jeste upis prava u katastar. Pravac u kojem se ide s tom reformom jeste da procedura bude elektronska, odnosno da celokupni posao upisa za građane i privredu obavljaju notari putem elektronske komunikacije s katastrom, i to u roku od pet dana. Ideja zakonodavca je da procedura ne bude skuplja, a očekujemo da će biti efikasnija jer građani i privreda neće morati nakon odlaska kod javnog beležnika radi overe ugovora da taj ugovor nose u katastar i Poresku upravu već će to za njih obavljati notar. Tako ćemo dobiti brži upis, kao i znatno ažurniji katastar.

Izdvojili bismo i preporuku za uvođenje pojednostavljenog sistema elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi. Gotovo svi sezonski radnici, zbog komplikovane procedure prijave i odjave i pratećih troškova, rade bez ugovora i potpuno su pravno nezaštićeni. Od oko 600 000 neformalno zaposlenih u Srbiji, čak dve trećine radi u sektoru agrara i sigurni smo da bi ta mera značajno doprinela suzbijanju sive ekonomije u domenu rada na crno.

Peta važna preporuka jeste i omogućavanje privredi da poslovnu dokumentaciju čuva u elektronskoj formi. Troškovi obaveznog čuvanja dokumenata u papirnoj formi su veliki, jer su propisani rokovi čuvanja od dve do 70 godina, ili najčešće trajno. Primera radi, firme su obavezne da čuvaju finansijske izveštaje 20 godina, što je nepotrebno, jer elektronske kopije već postoje u Agenciji za privredne registre kojoj se ti izveštaji predaju. Takođe, firme koje izdaju fiskalne račune moraju da ih čuvaju tri godine iako je važnost garancije ograničena na dve godine, a ujedno i računi izblede već u prvoj godini pa je njihova upotrebna vrednost nakon toga gotovo nikakva. Jedna banka srednje veličine godišnje generiše u proseku 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši 150 000 evra na štampanje i čuvanje dokumentacije. To nas dovodi do zaključka da troškovi privrede zbog obaveze arhiviranja papirologije mogu da se mere i stotinama miliona evra!

Na kraju, među ključnim preporukama Sive knjige 10 izdvojili bismo i predloge privrede da se izjednače cene komunalnih usluga za građane i kompanije po lokalnim samoupravama, da se zakonski uredi oblast zanatstva, uvede elektronski sistem dodele podsticaja u poljoprivredi kroz reformu Uprave za agrarna plaćanja, preporuku za izradu nedostajućih registara kao što su registar građana i adresni registar neophodnih za punu funkcionalnost e-uprave, kao i predlog za rešavanje problema naplate potraživanja za isporučene lekove zdravstvenim ustanovama koji generiše velike dugove u tom sektoru.

NALED je Vladi dao 10 ključnih preporuka kako da unapredi uslove poslovanja. S druge strane, ministar finansija kaže da se, kada se, na primer, predlaže smanjenje poreza i doprinosa na zarade, zaboravlja na to da treba pokriti deficit u Fondu PIO ili obezbediti sredstva za zdravstvo, socijalu… Šta Vi kažete?

Suština svih naših inicijativa jeste da se nađe kompromisno rešenje za sve strane i da niko ne bude na gubitku, tako da i kod predloga za smanjenje poreza i doprinosa na zarade imamo i predloge kako nadomestiti smanjene prihode budžeta. Sve vreme radimo na tome da se poveća naplata poreza. Najizvesnije je da novi prihodi za državnu kasu stignu kroz smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni, i upravo zato smo 2014.  inicirali donošenje Nacionalnog progama za suzbijanje sive ekonomije koji danas ima više od 100 mera i aktivnosti. Jedan od tri glavna cilja tog strateškog dokumenta jeste da tokom pet godina u legalne tokove vratimo milijardu evra i tako doprinesemo prihodnoj strani budžeta. Među tim merama naveo bih, između ostalog, unapređenje efikasnosti inspekcija, unapređenje kontrole fantomskih firmi, bolju kontrolu prometa robe kako na carini tako i na najrizičnijim mestima prodaje unutar zemlje kao što su pijace, bolji nadzor prometa akcizne robe, unapređenje sistema prijave sezonaca, izmenu sistema prijave radnika na dan stupanja na rad…

Svesni smo činjenice da bi smanjenje poreza i doprinosa na zarade u dvocifrenom procentu bilo veoma rizično po stabilnost budžeta kako nacionalnog tako i lokalnih, kao i budžeta fondova za obavezno penzijsko i zdravstveno osiguranje. Zbog toga smo ocenili da je potrebno krenuti manjim koracima koji će pokazati da će smanjenje poreza i doprinosa na zarade imati pozitivan efekat kroz veće zapošljavanje i razvoj privrede i zato smo Vladi predložili, a Vlada je to i prihvatila, da rasteretimo početnike u poslovanju. Mera koja će stupiti na snagu u oktobru omogućava mladima koji su u prethodnih godinu dana završili fakultet ili srednju školu i osobama koje su duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje da u prvoj godini poslovanja budu oslobođeni poreza i doprinosa na zarade. Analiza poreskog opterećenja preduzetnika koju je sproveo NALED pokazala je da bi uštede po zaposlenom u tom slučaju bile oko 250 000 dinara. Taj iznos preduzetnici u režimu isplate lične zarade moraju da izdvoje u prvoj godini, čak iako ništa ne prihoduju. Interesantno je da je to iznos veći nego što su od države mogli da dobiju kao podsticaj za otvaranje firme, jer su mogli da računaju na 180 000 dinara. Još interesantnije je da za poreske obaveze moraju da izdvoje 44 odsto ukupnih prihoda, što je dvostruko više nego u razvijenim zemljama poput Nemačke, gde na obaveze prema državi odlazi 21 odsto prihoda. To je veliko opterećenje koje je, nažalost, uticalo da mladi najčešće započnu biznis u sivoj zoni. Pratićemo efekte te mere ali, kako očekujemo da će pozitivno uticati na razvoj preduzetništva u Srbiji, verujemo da bi dobri efekti mogli da podstaknu resorne institucije da razmišljaju o proširenju mere i na druge kategorije sve dok ne dođemo do smanjenja poreskog opterećenja rada za sve preduzetnike u Srbiji.

Državne institucije su prihvatile Sivu knjigu NALED-a kao vodič za unapređenje poslovnog ambijenta. Ipak, neki zahtevi nisu rešeni ni posle 10 godina, a uglavnom se odnose na Ministarstvo finansija i Poresku upravu. Šta mislite, zašto se ne rešavaju?

– Među osnovnim problemima s nerešavanjem brojnih administrativnih prepreka poslovanju u Srbiji uvek bi trebalo izdvojiti manjak kapaciteta u institucijama za realizaciju pojedinih reformi i nadamo se da će taj problem biti u skorijoj budućnosti rešen stimulisanjem najboljih kadrova da ostanu ili dođu da rade u javnoj upravi. U tom pravcu se krenulo i formiranjem Nacionalne akademije za javnu upravu i nadamo se da će ta institucija dati očekivane rezultate. Tu je i nespremnost za velike promene u načinu rada, odnosno nespremnost da se prihvate argumenti zašto je potrebno otići korak dalje, smanjiti broj dokumenata koje institucije traže od građana i privrede ili broj koraka u proceduri jer se često neopravdano strahuje da će biti ugrožen javni interes i da će doći do zloupotreba. Verujemo da privreda želi da posluje legalno i poštuje propise, ali da su neopravdano kažnjeni visokim administrativnim zahtevima zbog onih koji na nepošten način žele da ostvare korist. Na kraju, treća velika prepreka realizaciji reformi u cilju unapređenja poslovnog ambijenta jesu situacije u kojoj više institucija mora da koordinira rad i sarađuje, jer se preklapaju njihove nadležnosti. U tim situacijama postoji problem koja je to institucija ili osoba koja će da „preseče“ i odluči u kom pravcu će ići reforma.

Prošle godine, ministarstva su primenila samo devet NALED-ovih predloga. Možete li time da budete zadovoljni?

– Sigurno je da ne možemo da budemo zadovoljni tim prosekom i interesantan je bio jedan od naslova u novinama nakon objavljivanja Sive knjige koji je glasio „Koja se ocena dobije kada uradite devet od 100 zadataka?“. To je posebno slab rezultat ako imamo u vidu godine kada je rešavano više od 20 ili gotovo 20 preporuka. Ono što je interesantno kod Sive knjige jeste to što iz statistike rešavanja preporuka po godinama možete lako da naslutite kada su bile izborne godine. Tako je i s prošlom godinom kada smo imali gotovo polugodišnji zastoj u zakonodavnoj aktivnosti zbog izbora. Najveći broj zakona važnih za privredu donet je tek u novembru i decembru, i to loše utiče na tempo unapređenja poslovnog ambijenta.

Koji je predlog naišao na najveće odobravanje?

– Kada je reč o preporukama Sive knjige 10 već smo značajno odmakli u reformama sistema parafiskalnih nameta, kao i u reformi katastra. Takođe, zajedno s Vladom Srbije i resornim institucijama izradili smo Akcioni plan za razvoj e-uprave, a pripremljen je i nacrt zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonskih radnika. To su četiri preporuke koje bi mogle da budu rešene i da naprave veliku promenu u poslovnom ambijentu Srbije. Ministri koji vode te resore su više puta potvrdili spremnost da realizuju preporuke koje smo dali, i izvestićemo javnost da li je ta spremnost potvrđena i u praksi.

U najnovijoj “Sivoj knjizi” NALED se zalaže i da preduzeća čuvaju poslovnu dokumentaciju isključivo u elektronskom obliku. Da li je Srbija spremna za to?

– U oktobru prošle godine parlament je usvojio Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji je osnova za sprovođenje te inicijative. Ono što je preostalo da se uradi jeste donošenje 17 podzakonskih akata za taj zakon. Vlada Velike Britanije je preko svog Fonda za dobru upravu odlučila da podrži Srbiju u realizaciji te reforme i odobrila je projekat „Ka administraciji bez suvišnih papira“ koji će ove godine realizovati NALED, Centar za evropske politike i kompanija „Pricewaterhouse Coopers“. Između ostalog, naše organizacije će pomoći Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu kulture i informisanja, u čijim su resorima propisi koji regulišu tu oblast, da pripreme osam podzakonskih akata koji će omogućiti uvođenje elektronskog čuvanja i arhiviranja poslovne dokumentacije kako u državnim organima tako i u privredi. Takođe, cilj je i da se „pretrese“ uredba koja propisuje rokove čuvanja dokumentacije, a gde je od 1 202 vrste dokumenata propisano da se 92,9 odsto čuva trajno, što smatramo nepotrebnim. Projektni zadatak je da ti podzakonski akti budu spremni do kraja aprila. Zvuči veoma ambiciozno, ali s obzirom na izraženu spremnost dva ministarstva da to uradimo, ne sumnjamo da ćemo već na proleće imati spreman regulatorni okvir za elektronsko arhiviranje, a potom sledi promena načina rada, pre svega u institucijama, jer je privreda za ovako nešto daleko spremnija i jedva čeka da što veći deo poslovanja prebaci u elektronsku formu.

Kada bi institucije u većem procentu (od prosečnih devet odsto) primenjivale preporuke NALED-a, gde bi Srbija, po uslovima poslovanja, bila na svetskoj lestvici?

Mogli bismo da se plasiramo među prvih 30 zemalja na Doing business listi Svetske banke jer bi usvajanje preporuka Sive knjige, posebno onih koji podrazumevaju uvođenje elektronskih servisa, značajno unapredilo poslovni ambijent. Svetska banka upravo najviše ceni unapređenja koja donose pojednostavljivanje birokratije kroz uvođenje elektronskih servisa, s obzirom na to da drastično smanjuju troškove i broj koraka da se jedna procedura završi. To smo posebno videli kod uvođenja elektronskih građevinskih dozvola. Za samo tri godine, u toj kategoriji smo skočili sa 186. na 10. mesto u svetu, prepolovili troškove procedure pribavljanja dozvole za gradnju i skratili vreme dobijanja dva i po puta. To je model prema kojem bi dalje trebalo da radimo.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay

Piše: Nataša Mijušković