Nekada smo za njih bili obećana zemlja, a danas…

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Srbija je kao deo SFRJ osamdesetih godina prošlog veka za Rumuniju bila obećana zemlja, po slobodama najviše, ali i po bogatstvu. Danas, Rumunija je deo Evropske unije i druga je, odmah iza Irske, najbrže rastuća nacionalna ekonomija u EU. Procenjuje se da će ovu godinu završiti sa rastom od pet odsto, ono što je san brojnih država, pa i Srbije-piše Blic.

Ova zemlja nema problem zapošljavanja, a hroničan je deficit za radnicima upravo zbog ogromnog broja migranata iz Rumunije u zapadne zemlje. Dva su objašnjenja zašto postoji jagma za radnom snagom. Prvi je što se mnogo kompanija otvorilo, a drugi što su mlađi ljudi ulaskom u EU otišli u ekonomski jače države za veće plate.

1. Rast plata u javnom sektoru

Rumunski parlament izglasao je novo povećanje plata u javnom sektoru od januara 2018, uprkos fiskalnim problemima u najavi, a da bi zaustavili veliki odliv radne snage, naročito lekara i profesora. Oglušili su se i na kritike Evropske komisije i Međunarodnog fonda. Evropska komisija je, naime, upozorila Bukurešt da ne podiže plate, a MMF saopštio da je sukcesivno rezanje poreza u protekle dve godine već značajno umanjilo državne prihode. Efekte takve izmene, osetiće 1,2 miliona državnih službenika i koštaće državu blizu deset milijardi evra u narednih pet godina.

Ipak, mesečna plata najbolje rangiranih lekara koje zapošljava nacionalna zdravstvena služba naredne godine porasti na 2.700 evra sa sadašnjih 1.000 evra. Medicinske sestre će zarađivati 900 evra umesto 530 evra. Pojedini profesori imaće povećanje za 100 odsto, ali postepeno, u periodu od 2018. do 2022. godine.

– Ovaj zakon će promeniti istoriju Rumunije – izjavio je lider levičarske Socijaldemokratske partije Liviu Dragnea.

2. Ekspanzija poljoprivrede

Osim plata u javnom sekotru, na rast ima uticaj i ekspanzija poljoprivrede. Posle smrti Čaušeskua, ova oranicama bogata država imala je podbačaj u poljoprivrednoj proizvodnji. Sada se oporavlja. Članstvom u EU, koriste evropske fondove za značajna ulaganja u velike površine zemljišta.

3. Posle štednje kreće potrošnja i investicije

Pojava krize u Rumuniji 2008. i 2009. bila je doživljena dramatično, štedni ulozi nisu rasli, oklevalo se sa investicijama. Poslednjih nekoliko godina, međutim, to se menja.

– Novac se malo oslobodio, bolja je atmosfera. Investira se. Mali privrednici polako šire svoje poslove, ali uglavnom na sektor usluga, manje na proizvodnju – ukazuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Lakšem zaduživanju na ruku ide i to što je Rumunska centralna banka malo olabavila uslove za kreditiranje, lakše je ući u proces zaduživanja, a i to je poguralo privredu napred i rast.

4. Jaka proizvodnja, dolazak stranih kompanija

Naš sagovornik ukazuje i da je dobijanje članstva u EU uticalo na značajan priliv stranog kapitala, koji je poslednjih godina stabilizovan. Interes stranaca je bio da dobiju nisku cenu radne snage, pa su masovno svoje fabrike selili u Rumuniju.

– Mnoge fabrike su preseljene, a računalo i na ekspanziju domaćeg tržišta. Dobar deo deo automobilske industrije iz Evrope je prebačen u ovu državu i oni su zahvaljujući tome uspeli da prebrode tranzicione muke – ističe prof. dr Ljubodrag Savić.

Ipak strah postoji, naročito kad je koncept takav da potrošnja gura proizvodnju. Rezultati se dobijaju u kratkom roku, ali su na dugom štetni.

– Oni su toga svesni, baš kao što je i Srbija, postala toga svesna posle ekonomske krize – zaključuje profesor Ljubodrag Savić.

5. Brz internet

Poseban magnet za strane ulagače je i to što je internet infrastuktura u Rumuniji dobra, i ta zemlja može da se pohvali odličnom prosečnom brzinom protoka. U to je država uložila značajan novac, pa Rumunija, posle Estonije, Poljske i Slovačke, može da se pohvali razvijenim tehnološkim i stat-ap tržištem.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Komentari 2

  1. Bozo

    Da li neko od profesora moze napisati i nesto lepo o Srbiji ? , Da li se nesto u zadnjih 2-3 godine promenilo na bolje ili je postalo jos gore ? Po gornjem clanku u Rumuniji tece med i mleko; da li je to bas tako ?

  2. Stevan

    Rumunija je ozbiljna zemlja. Deo je EU i nije ruski satelit. Botovi tamo ne primaju platu, administracija je mala i nema ni SNS ni SPS zaposljabvanja. Eto to je rumunsko cudo.