Nije vic: Srbi, Hrvati i korišćenje vodonične energije

energija_struja_pix
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Vožnja automobila na vodonik ili sijalica koja se pali na vodoničnu energiju do nedavno je zvučalo kao daleka budućnost, ali na tome da to uskoro postane realnost zajedno rade srpski, hrvastki i švajcarski naučnici.

Istraživači sa Instituta za nuklearnu energiju „Vinča“ u saradnji sa kolegama iz hrvatskog Instituta „Ruđer Bošković“ i švajcarskog federalnog instituta EMPA već dve godine rade na projektu vodonične energetike „Novi materijali za skladištenje energije“.

Vođa istraživanja, Nikola Biliškov iz Instituta „Ruđer Bošković“ iz Zagreba, rekao je da se u okviru projekta vrednog oko 30 miliona dinara stvaraju novi materijali za skladištenje vodonika s ciljem da se stvore efikasniji rezervoari za automobile ili potrošače kao što su repetitori ili sliccne sprave.

„Konkretno, razvijamo takozvane kompleksne hidride, koji predstavljaju nekoliko grupa hemijskih sastava koji sadrže velike količina vodonika i koje mogu da oslobađaju ili primaju vodonik prema našoj potrebi“, kazao je Biliškov za Tanjug, a prenosi RTS.

Prema njegovim rečima vodonik sve više ulazi u komercijalnu upotrebu, a gotovo svi vodeći proizvođacci automobila imaju bar jedan model koji se pokreće na vodonik.

„Najrazvijeniji u tome su ‘Tojota’, ‘Nisan’, ‘Mercedes’, ‘Honda’, a ‘Tojota’ čak ima i komercijalni automobil. U Evropi postoje sistemi koji pomoću vodonika napajuju energijom čitava naselja, a grade se i mreže pumpi vodonika za snadbevanje vozila vodonikom“, kaže Biliškov.

O saradnji sa kolegama iz Instituta „Vinča“ hrvatski naučnik ima samo reči hvale.

„U nauci nije uvek nužno da saradnja bude regionalna, ali u ovom slučaju se to pokazalo kao najjednostavnije i najbrže, jer se na ovaj način najbolje razmenjuju ideje. Sarađivao sam sa mnogo grupa, ali retke su kolege koje mogu tako brzo i tačno da reaguju na moje zahteve kao što je slučaj sa grupom iz ‘Vinče’“, rekao je Biliškov.

Da vodonična energetika predstavlja budućnost tvrdi i Jasmina Grbović Novaković, koja predvodi tim od 17 srpskih naučnika Instituta za nuklearnu energiju „Vinča“ i jedinu grupu koja se u Srbiji bavi ovom tematikom.

„To je tzv. zelena energija, a ako shvatimo da iz automobila na vodoničnu energetiku izlazi samo voda i da se ne zagađuje okolina, jasno nam je da je to budućnost“, kaže naučnica i navodi još jedan zanimljiv primer upotrebe vodoniccne energije.

„Može se pokrenuti lift i to na vrlo jednostavan način. Uz pomoć dva različita hidrida, odnosno kompresora, koja imaju različite temperature kroz sistem cevi lift može da se podiže“, tvrdi Grbović Novaković.

U primeni vodonične energetike najdalje otišla Kanada, kao i da u Grenoblu u Francuskoj postoje stanice za punjenje automobila vodonikom.

„U Grenoblu možete da iznajmite i bicikl na vodonik i obići ceo grad njime. Institut ‘Nil’ iz Grenobla, s kojim i mi sarađujemo, ima najjaču grupu ne samo u istraživanjima, već i u vodoničnoj tehnologiji“, rekla je Grbović Novaković.

 Srbijia je, tvrdi naučnica, visoko kotirana kada su u pitanju istraživanja u ovoj oblasti, ali ukazuje i da ta tehnologija zahteva velika ulaganja.

„Ako želimo da vozimo automobile na vodonik moramo da imamo i infrastrukturu koja radi na vodonik, a mi smo od toga jako daleko“, kaže Grbović Novaković.

Kako bi se promovisalo korišćenje vodonične enegetike u Institutu „Vinča“ biće formiran Centar za obnovljive izvore energije i vodoničnu energetiku u čiji će rad biti uključene Laboratorije za fiziku, za nuklearnu i plazma fiziku i za materijale.

Direktor Laboratorije za fiziku, Srđan Petrović, navodi da se u ovoj laboratoriji nalazi najveće korisničko postrojenje u Srbiji koje se, osim za projekat vezan za vodoničnu energetiku, koristi u različitim istraživanjima.

„Trenutno da desetak grupa koristi za istraživanje ovu instalaciji koja omogućava da se dobijaju joni teških i visokonaelektrisanih elemenata. Osim toga, moguće je modifikovati poluprovodničke materijale, polimere i generalno sve čvrste materijale koji mogu da podnesu vakum“, objašnjava Petrović.

Dodaje da će Laboratorija za fiziku uskoro postati deo mreže ličnih, korisničkih postrojenja u Evropi, tako da će postati otvorena za naučne grupe iz regiona i cele Evrope.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.