Ponavljajte u sebi: Još SAMO 30 godina do penzije, još SAMO 30 godina do penzije…

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Produženje životnog veka nosi sa sobom i više godina na radnom mestu, i to je jedan od osnovnih zakonitosti kojima se vode zakonopisci kako kod nas tako i u Evropi, pišu Večernje novosti.

Dok je pre samo nekoliko godina, tačnije 2010. u Srbiji očekivano trajanje života za dame bilo u proseku 75,5, a jačeg pola 70 leta, danas se očekuje da žene “doguraju” do 78, a muškarci do 73. To sa sobom nosi i pomeranje starosnog uslova za penziju u narednim godinama sa sadašnjih 65 na 70 godina.

Ovo nepisano pravilo važi i u zemljama Evropske unije. Očekivano trajanje radnog veka danas je u proseku iznosi 35,4 godine ili gotovo dve godine više nego pre samo jednu deceniju. Ljudi u EU koji danas ulaze u svet rada mogu da očekuju da će biti aktivni gotovo dve godine duže. Već sada, u Švedskoj uslov za odlazak u starosnu penziju je 67 godina, Italiji 66, u većini zemalja je 65 godina.

Prema poslednjim podacima statističara, u našoj zemlji prosečna starost pripadnica lepšeg pola se u odnosu na period pre jednog veka povećala za 15 leta, odnosno za 13 kod muškaraca. Problem je što se u Srbiji poslednjih godina dešavaju promene koje su se još devedesetih godina prošlog veka desile u drugim evropskim zemljama koje su povećale starosnu granicu za penzionisanje. Pošto penzioni sistemi nisu održivi, ovakvo usaglašavanje je neminovnost.

Katarina Stanić iz Centra za liberalno demokratske studije objašnjava da naš penzioni sistem već prati EU trendove:

“Imajući u vidu da se starosna granica za žene pomera ka 65, da za muškarce iznosi 65 godina još od 2005. godine, a da je očekivano trajanje života u Srbiji kraće nego u EU, očekivan broj godina u penziji u Srbiji nije duži nego u EU”.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju iz 2014. godine i Srbija se približila propisima u najvećem broju evropskih zemalja, uključujući i države u okruženju. Starosne granice za oba pola u skoro svim zemljama Evrope su ujednačene ili su u procesu izjednačavanja. U 14 država dame već rade do 65 leta ili će na tom nivou biti po završetku procesa podizanja. U još 14 zemalja starosna granica će biti između 66 i 68 godina života.

Budući penzioneri neće biti u prilici da primaju penzije 30, 40, pa čak u nekim slučajevima i 50 godina, kako je sada, jer više nema davanja invalidskih penzija bez realnog osnova i penzionisanja “po dekretu”, kakvo je bilo pre raspada Jugoslavije.

“Po meni je smisleno da ljudima koji žele da rade i posle ispunjenja roka za penziju treba to i omogućiti, ali ne treba na silu insistirati i odlagati odlazak u penziju, čekajući neke godine, a da su stariji radnici na tržištu rada, gde nemaju ni primanja, niti priliku da nastave da rade, jer poslodavci gotovo izbegavaju prijem starijih od 50 godina, a da i ne govorimo o starijima od 60 godina”, naglašava Satarić.

Ona smatra da će, ukoliko se to dogodi, takva situacija negativno uticati na kvalitet života budućih penzionera, posebno onih koji rade teške fizičke poslove, i to ne po osam, već često i 10-12 sati dnevno, ili pak žena, koje uvek, pored posla, moraju da rade još jedno radno vreme kod kuće.

Kazneni poeni uz penzionisanje takođe su prisutni u mnogobrojnim penzijskim sistemima, kao što su Italija, Nemačka, Austrija, Litvanija, Estonija, Portugalija, Slovačka, Švajcarska, Češka i Španija, a uvele su ga i države bivše SFRJ – Slovenija, Hrvatska i Crna Gora.

Procenti umanjenja variraju od 0,34 do 0,4 odsto u nekim državama na mesečnom nivou, do čak 0,5 koliko iznose u Portugaliji i Slovačkoj. U nekim penzionim sistemima se obračunavaju na godišnjem nivou, pa su u Estoniji i Litvaniji 4,8 odsto godišnje, pišu Večernje novosti.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay