Poreski zakoni su osetljivo štivo

PinterestFacebookTwitterShare

Za BIZLife govori: Branka Marković, partner za poresko savetovanje BDO Business Advisory 

Svetska banka krajem oktobra objavila je novu Doing Business listu prema kojoj je Srbija napredovala četiri mesta u odnosu na prošlu godinu i nalazi se na 43. poziciji. Ova lista rangira zemlje po lakoći poslovanja i kriterijumi su višestruki. Iako je ostvaren napredak, jedan od najslabijih rangova našeg poslovanja se upravo odnosi na plaćanje poreza gde se između ostalog uzimaju u obzir broj plaćanja poreza u toku godine, vreme za podnošenje poreskih prijava, vreme za povraćaj PDV, vreme za kontrolu poreza na dobit, itd. Prema tom indikatoru, Srbija se nalazi na 82. mestu na listi od 190 zemalja sveta.

Kako za BIZLife kaže Branka Marković, partner za poresko savetovanje BDO Business Advisory, činjenica je da u Srbiji, od uvođenja elektronskih poreskih prijava, koje su značajno unapredile i pojednostavile ceo postupak u vezi plaćanja poreza, „u ovoj oblasti nije bilo nijedne značajnije poreske reforme“.

„Naprotiv, možemo reći da je vreme za povraćaj PDV znatno produženo, poreske kontrole su česte i duge, pri čemu je diskreciono pravo inspektora na zaključak praktično neograničeno, bez ikakve lične odgovornosti. Administriranje i papirologija u poreskim kontrolama nisu primereni vremenu u kome živimo. Ako tome dodate česte izmene i netransparentnost poreskih zakona, možemo zaključiti da sve ovo unosi veliku nesigurnost u poslovanje i konfuziju u doslednoj primeni poreskih propisa i plaćanju poreza kod poreskih obveznika. Ovo je prostor u kome treba tražiti mogućnost unapređenja i boljeg rangiranja Srbije po pitanju plaćanja poreza,“ kaže Marković

Iz Svetske banke nam poručuju da će nam pomoći u reformi poreskog sistema kako bi poreska uprava bila efikasnija? Gde Srbiji u tom pogledu najviše treba pomoć?

Prema izveštaju Svetske banke “Paying taxes” za 2018. godinu, Srbija je dobila najbolju ocenu u celom regionu istočne Evrope i centralne Azije za procese vezane za administriranje poreza nakon podnošenja poreskih prijava. U Izveštaju se, između ostalog navodi, da je plaćanje poreza u Srbiji mnogo lakše nego pre pet godina, zahvaljujući upotrebi novih tehnologija, ali da svakako ima prostora i za dalje unapređenje. Uvođenjem samooporezivanja u naš poreski sistem, poreska kontrola i nadzor dobijaju na značaju. Mislim da je upravo u ovom domenu potrebna najveća pomoć od strane Svetske banke, u prenošenju modela dobre poreske prakse, koji funkcioniše u razvijenim zemljama i građen je višedecenijskim iskustvom. Oblasti u kojima postoji prostor su brojne, kao što je dalja digitalizacija na strani poreske uprave, koja na taj način može i “daljinski“ da ima uvid u poslovanje i kontroliše poreske obveznike, uz obrazovanje i poboljšanje kadrovske strukture zaposlenih u nadležnim državnim organima.

Ono što naglašavaju je pojednostavljenje poreskih propisa. U kojim segmentima naš Zakon treba da bude jednostavniji?

Poreski zakoni su osetljivo štivo i nikako nije prihvatljivo da ih svako malo menjamo, a bez prethodne duže najave i javne rasprave. Zakonske odredbe su nedovoljno jasno definisane, često se menjaju, dalje uređuju velikim brojem podzakonskih akata, a zatim pojašnjavaju velikim brojem mišljenja Ministarstva finansija, koja opet nisu primenljiva na svaku konkretnu situaciju u praksi. Fokus treba da bude na sveobuhvatnom i jednokratnom procesu usaglašavanja poreskih zakona sa propisima EU. Pored toga potrebno je i vreme da se poreski propisi primene, a to znači da se uoče i pojasne svi praktični problemi i da se zauzmu jasni stavovi o njihovom sprovođenju. Rešenje bi moglo biti i nezavisno arbitražno stručno telo, koje bi posredovalo u komunikaciji između države i privrede, jer bez ovakve saradnje ne možemo ni očekivati neki napredak u ovoj oblasti.

Šta bi po vama prvo trebalo uraditi kada je poreski sistem u pitanju i šta, na primer, moramo rešiti u 2018.godini ?

Svedoci smo velikog digitalnog napretka na globalnom nivou. Svet se drastično i brzo menja. Nije pitanje da li Srbija treba da prati ove trendove, već samo kako i kojim tempom. Međutim, mišljenja sam da nam nijedno IT rešenje neće pomoći ako se ne unesu neke suštinske sistemske promene u cilju podizanja svesti svih učesnika, pa od toga treba i poći. Mnogi poreski obveznici moraju da shvate da je izdvajanje sredstava na ime poreza, nešto što se radi za opšte dobro i boljitak sopstvene zemlje. Potrebno je da politička elita i državna uprava, svojim delovanjem transparentno pokažu društvu korist koje ima od plaćanja poreza. Sa druge strane, neophodno je da poreski organi preuzmu ulogu savetodavnog tela, kao i da osveste sopstvenu odgovornost sa ujednačavanjem prakse u postupanju. Preventiva iznad egzekucije, gde bi poreski organ imao pravo da izrekne opomenu, umesto kazne ukoliko oceni da je došlo nenamerno ili prvi put do poreskog prekršaja, kao i ukoliko bi to nanelo značajnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku. Brojni su primeri dobre poreske prakse koja funkcioniše u svetu, kao što je na primer uvođenje institucije dogovora između poreskih obveznika i poreske uprave po određenim pitanjima. Takođe, potrebno je zakonski urediti i delatnost poreskog savetovanja, što je godinama već otvoreno kao pitanje.

Šta najviše opterećuje preduzeća?

Srbija spada u zemlje sa niskim poreskim stopama, čak i u poređenju sa zemljama regiona, a naročito u odnosu na zemlje EU. S obzirom da je BDO Srbija regionalni centar i da smo često u situaciji da razmenjujemo mišljenja i sa drugim BDO kancelarijama širom sveta, naše kolege su često iznenađene niskim poreskim stopama i određenim poreskim podsticajima, koji postoje u našoj zemlji. Međutim, veliko opterećenje predstavljaju tzv. parafiskalni nameti, kojih trenutno, prema nekim istraživanjima ima 371. Očekuje se da će predstojećim izmenama zakona taj broj biti prepolovljen, a visina dažbina istovetna u celoj zemlji. Takođe, pored strategije privlačenja velikih, stranih investitora, potrebno je dati i određene podsticaje novim, naročito manjim firmama kroz uvođenje grejs perioda za plaćanje poreza na dobit, kao i vraćanje institucije poreskog kredita kroz ulaganja u osnovna sredstva i zapošljavanje novih kadrova, a što je u prošlosti postojalo, kaže Branka Marković.

Izvor: BIZLife magazin