Porezi po meri građana i privrede

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Aleksandar Ružević, predsednik Upravnog odbora NALED-a

Porezi u svakoj zemlji predstavljaju najizdašniji prihod budžeta. U našem slučaju oni donose 83,8 odsto sredstava u državnoj kasi koje institucije mogu da opredele u cilju sprovođenja razvojnih i socijalnih politika. Najvažniji je porez na dodatu vrednost (PDV) koji u ukupnim poreskim prihodima učestvuje sa čak 51%. Slede akcize koje čine 29,6% poreskih prihoda, porezi na dobit (8,1%) i dohodak građana (6,1%) i carine (4,2%).

Upravo ovakva struktura poreskih prihoda sugeriše da u Srbiji ne bi bilo teško doći do konsenzusa kako unaprediti poresku politiku i učiniti je povoljnijom za razvoj privatnog sektora. Ukoliko je za državu najznačajniji prihod od PDV-a bilo bi neophodno da radimo na stvaranju ambijenta za kreiranje nove vrednosti koja će ovaj porez učiniti još izdašnijim, a privrednike rasteretiti najvećeg problema – poreskog opterećenja zarada. Međutim, od početka tranzicije do konsenzusa nije došlo.

Privrednici su potrebu smanjenja poreskog opterećenja zarada istakli kao jedan od važnijih predloga za unapređenje poslovnog ambijenta u poslednja četiri izdanja NALED-ove Sive knjige. Takođe, u istraživanjima stavova privrede koje NALED sprovodi još od sredine 2014. porez i doprinosi na plate neprikosnoveno su na prvom mestu liste najvećih opterećenja u poslovanju. U svakom istraživanju na taj problem ukazalo je više od 60% ispitanika.

Da bismo u potpunosti sagledali problem na koji ukazuju privrednici, a koji se najčešće prezentuje podatkom da na 100 dinara isplaćene zarade država uzme skoro 64, NALED je sproveo analizu „Sistem oporezivanja rada i mogući načini njegove reforme“. Taj dokument koji je radi poređenja sa evropskim zemljama koristio poreski klin (učešće poreza i doprinosa u ukupnim troškovima rada) kao najobjektivniji pokazatelj opterećenja dokazao je da smo čak i nešto ispod evropskog proseka kada je reč o poreskom teretu kod prosečne zarade. Međutim, nameti sve više rastu kako se krećemo ka najnižim platama. Došli smo do zaključka da Srbija ima peto najveće poresko opterećenje najmanjih primanja u Evropi, koje nažalost imaju veliki udeo u našoj privredi. U takvoj situaciji privrednici traže izlaz u neprijavljivanju radnika kojih, prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, ima čak 570.000.

Pred institucijama su dva potpuno komplementarna puta – unapređenje poslovnog ambijenta koje će stvoriti uslove za stvaranje nove vrednosti putem investicija novih firmi, postojeće privrede i stranih investitora, kao i efikasnije suzbijanje sive ekonomije.

Dobar put za unapređenje uslova za poslovanje jeste reforma sistema neporeskih i parafiskalnih nameta. Brojne takse i naknade (NALED ih je izbrojao 384, od čega 247 parafiskala) u našim istraživanjima privrednici su rangirali na drugo mesto najvećih opterećenja u poslovanju. Pod ruku sa rešavanjem pitanja nameta ide i dalje smanjenje birokratije kroz pojednostavljivanje procedura i razvoj e-servisa.

Očekujemo da uskoro dobijemo zakon o naknadama kroz koji ćemo imati predvidivost u domenu naplate taksi i naknada formiranjem javnog registra neporeskih nameta i regulisanje pitanja ko i na koji način može da ih uvodi i naplaćuje. S druge strane, sa godišnjim prosekom usvajanja tek 10% preporuka Sive knjige za unapređenje administrativnih procedura ne možemo da budemo zadovoljni naporima koji se ulažu na smanjenju birokratije.

Kratkoročno i srednjoročno dobre efekte na punjenje državnog budžeta mogli bismo da postignemo upravo na polju suzbijanja sive ekonomije. Procene su da zbog poslovanja mimo propisa država svake godine ostane uskraćena za čak tri milijarde evra što je ravno trećini sadašnjeg budžeta. Čak da samo milijardu evra vratimo u legalne tokove, prostor u budžetu za stimulisanje razvoja privrede bio bi neverovatan.

NALED je i ovde pomogao kroz formiranje zajedničke Stručne grupe sa resornim institucijama i Vladom, koja je kreirala Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije i prateći akcioni plan sa 108 mera i aktivnosti koje za cilj imaju smanjenje obima sive zone sa 30,1 na 26,7% BDP-a u narednih pet godina, kako kroz unapređenje efikasnosti inspekcija i sudova tako i kroz smanjenje birokratije i stimulisanje poslovanja u legalnim tokovima.

Nacionalni program takođe je pokazao da je poresko opterećenje rada problem na koji je potrebno staviti akcenat u razmatranju izmene poreske politike Srbije. Analiza poreskog i neporeskog opterećenja početnika u poslovanju, realizovana u cilju uvođenja podsticaja za preduzetnike pokazala je da u našoj zemlji zahvatanja države (pre svega na ime poreza i doprinosa na zarade) premašuju 44% ukupnih prihoda malih radnji i firmi dok su u Nemačkoj dvostruko manja.

U skladu s nalazima analize, NALED je predložio uvođenje mere poreskog oslobođenja početnika u poslovanju od najmanje godinu dana kako bi „pregurali“ najteži period i dobili priliku da jednog dana bez problema doprinose budžetu. Zajedno sa tim radimo i na uvođenju pojednostavljenog sistema za prijavu sezonskih radnika i čitav niz tih naizgled malih koraka ka unapređenju uslova za poslovanje, kao i analize i ekspertiza koje nude civilni sektor i privreda, mogu da budu ključni u ubeđivanju države da se konačno odluči na krupnije pomake u stavljanju poreske politike u funkciju bržeg razvoja Srbije.

Lokalna perspektiva

U razmatranju mogućnosti za poresko rasterećenje rada i reformu sistema neporeskih nameta važno je da ne zaboravimo lokalni budžet i da nađemo najbolje načine kako da obezbedimo stabilnost lokalnih samouprava. U tom pravcu potrebno je razmišljati o redefinisanju sistema finansiranja opština i gradova koji će im osigurati prihode u skladu sa nadležnostima i poslovima koje obavljaju jer to sada nije slučaj. S druge strane, lokalne samouprave bi trebalo da doprinesu stabilizaciji svojih finansija kroz bolje evidentiranje imovine i efikasniju naplatu poreza.

Izvor: BIZLife magazin