“Srbija je ozbiljna po pitanju transformacije poreskog sistema”

PinterestFacebookTwitterShare

Za BIZLife govori: Tomas E. Lubek, regionalni menadžer IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu

Ukupna stopa poreza i doprinosa za Srbiju iznosi 39,7 odsto, što je samo nešto manje od svetskog proseka, koji iznosi 40,5 odsto, navodi se u izveštaju Svetske banke o plaćanju poreza u Srbiji.

Srbija je 2014. i 2015. godine pojednostavila procedure prijave poreza na plate zaposlenih i doprinose i uvela elektronsko podnošenje navedenih prijava.  Na globalnom nivou, prosečna ukupna stopa poreza i doprinosa je ostala relativno stabilna u poslednjih nekoliko godina i trenutno iznosi 40,5 odsto, ili 0,1 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. U 52 ekonomije širom sveta je došlo do povećanja a u 36 do smanjenja ove stope.

U izveštaju takođe stoji da je vreme potrebno za izvršavanje poreskih obaveza u Srbiji skraćeno za 53 sata u odnosu na 2013. godinu, kao i da je broj plaćanja smanjen za 34 na 33 u toku istog perioda, najviše zahvaljujući uvođenju i unapređenju elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji. Država je takođe zabeležila najefikasnije procese nakon podnošenja poreske prijave u celom regionu centralne Azije i istočne Evrope.

Srbija spada u zemlje jugoistočne Evrope koje sprovode konstatne reforme u oblasti oporezivanja. U proseku, ispunjenje poreskih obaveza zahteva 19 odsto manje vremena nego pre tri godine.

Prema rečima Tomasa E. Lubeka, regionalnog menadžera IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu, sada svakako treba nastaviti sa reformama koje će doneti tehnološka unapređenja i dodatno pojednostaviti procese u poreskoj oblasti. „Od toga će i poreski obveznici i poreske vlasti imati značajne koristi,“ kaže Lubek.

U izveštaju Svetske banke stoji da je Srbija postigla određen napredak ali da postoji dodatni potencijal za digitalizaciju. U kojim segmentima?

Iako su na snazi podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza preko interneta za najvažnije poreze, uključujući porez na dobit firme, PDV i socijalne doprinose, i dalje postoji potencijal za digitalizaciju. Takođe ima prostora za pojednostavljenje i digitalizaciju poreza na imovinu i lokalnih taksi.

Dalja digitalizacija procesa izvršavanja poreskih obaveza bi zahtevala modernizaciju poreske administracije na različitim nivoima i razvoj kapaciteta ne samo za elektronsko prijavljivanje poreza već i za unapređenje procene rizika, kvaliteta revizije i doslednosti u primeni zakonske regulative.

Jedan od zaključaka jeste da je poreska administracija u Srbiji, i pored ostvarenog napretka, još uvek na početku puta ka transformaciji poreskog sistema države u istinski modernu službu orijentisanu ka poreskim obveznicima. Koliko je Srbija daleko od ,,poreskih pravila’’ koja važe u EU?

Region centralne Azije i istočne Evrope, kome pripada i Srbija u ovom izveštaju, ostvario je najveći napredak u reformama od 2004. godine. Jedan od razloga za ovaj napredak je proces pridruživanja EU i reforme koje se u zemljama-kandidatima sprovode. Kao što ste rekli, uprkos dosadašnjem napretku, srpska poreska administracija je još uvek na početku puta ka transformaciji poreskog sistema zemlje u istinski modernu službu orijentisanu ka poreskim obveznicima. Srpskim kompanijama je potrebno 225 sati godišnje za ispunjavanje poreskih obaveza, u poređenju sa samo 80 sati u EU, tako da postoji ogroman prostor na unapređenje.

Poreska regulativa u Srbiji se konstantno menja i mada su dešavanja u velikoj meri u skladu sa EU regulativama, i dalje očekujemo dodatne promene u skladu sa razvojem zakonodavstva EU i međunarodnim trendovima. Takođe očekujemo promene i u poreskoj politici koje će podržati određene strateške prioritete zemlje. Potrebna je veća transparentnost u procesu uvođenja ovih promena, uključujući veću angažovanost interesnih grupa u raspravama o promenama i dovoljno vremena za prilagođavanje promenama, kako bi se povećala predvidivost i sigurnost poreskog sistema.

Sve u svemu, Srbija je ozbiljna po pitanju transformacije poreskog sistema i bavi se reformama u brojnim oblastima poreske politike i administracije. Potrebno je vreme da se reforme sprovedu, ali je jasno, s obzirom na pokazanu odlučnost i posvećenost, da je Srbija na pravom putu ka uspostavljanju transparentnog i efikasnog poreskog sistema orijentisanog ka poreskim obveznicima.

Svetska banka je takođe izvestila da će nastaviti da podržava napore srpske vlade u daljem napretku u oblasti poreskog sistema. Na koji način namerava da to uradi?

Zakonodavni okvir koji reguliše rad Poreske uprave Republike Srbije je obiman i često se smatra preprekom u razvoju privatnog sektora, naročito u pokretanju malog biznisa. Projekat Svetske banke podrazumeva pomoć u reviziji zakonodavnog okvira kako bi se otklonile nedoslednosti, podržali najbolji primeri iz prakse i izvršilo dalje usklađivanje srpskog zakonodavstva sa zahtevima EU.

U arhivama Poreske uprave Republike Srbije postoji preko 500 miliona papirnih dokumenata, od kojih neki potiču čak iz 20-tih godina prošlog veka, koje delom treba digitalizovati a delom uništiti. Svetska banka će pomoći u rešavanju ovog problema, čime će se unaprediti kapaciteti za arhiviranje dokumenata i prelazak na digitalno čuvanje podataka.

Poreska uprava planira da unapredi proces rada i informacione sisteme uvođenjem usluga za poreske obveznike koje će povećati dobrovoljno ispunjavanje poreskih obaveza i naplatu poreza. Svetska banka će podržati modernizaciju procesa rada, što je i jedan od ciljeva Poreske uprave. Tu spada i renoviranje filijala Poreske službe na odabranim lokacijama što će, zajedno sa izradom mobilne aplikacije za ispunjavanje poreskih obaveza, pomoći u efikasnijoj razmeni informacija.

O Tomasu E. Lubeku

Tomas E. Lubek je regionalni menadžer IFC-a za centralnu i jugoistočnu Evropu. Zadužen je za nadzor aktivnosti IFC-a u oblasti razvoja strategije, poslovanja i partnerstava u 15 zemalja članica IFC-a. Ima 20 godina iskustva u uspešnom investiranju u tržišta u razvoju južne i jugoistočne Evrope i južne Azije. Vodio je inovativne projekte u oblastima razvoja tržišta kapitala, infrastrukture za obnovljivu energiju i anti-krizno investiranje u finansijskom sektoru. G. Lubek se IFC-u pridružio 1997. godine kao investicioni analitičar i od tada je radio u južnoj Evropi, Latinskoj Americi i južnoj Aziji. Ima zvanje mastera računovodstva koje je stekao na Univerzitetu Džordž Vašington u Vašingtonu.

Izvor: BIZLife magazin