Srbija u raljama javno-privatnog partnerstva

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

U Srbiji su odobrena 62 projekta javno-privatnog partnerstva (JPP) od kojih je 27 ugovoreno i to u ukupnoj vrednosti od 1,86 milijardi evra, objavio je časopis “Biznis i finansije”.

Samo šest projekata JPP obuhvata 97,1 odsto ukupne vrednosti ugovorenih projekata, pri čemu je najveće učešće Beograda koji ima i najviše partnerstava.

Od kada je osnovana Komisija za javno- privatno partnerstvo 2012. godine, u Srbiji je predato više od 8.000 predloga projekata JPP sa ili bez elemenata koncesije.

U većini slučajeva predloge su podnele lokalne smouprave ili javna preduzeća u njihovom vlasništvu, pri čemu je u Beogradu odobreno šast projekata, po tri Novom Sadu, Pirotu i Topoli, a po dva Nišu, Loznici, Šapcu, Vrbasu, Staroj Pazovi i Javno komunalnom preduzeću “Gradska toplana” Zrenjanin.

Na nacionalnom nivou, vlada je dala saglasnost za dva projekta koji se odnose na davanje koncesije na autoput od Beograda do Požege, koja je kasnije poništena, i na Aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu.

Najveći broj predloga odobren je u delatnostima rekonstrukcije i održavanja javne rasvete i prevoza putnika – po 18 u svakoj, zatim u proizvodnji i distribuciji toplotne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije (sedam), u delatnosti odlaganja i tretmana komunalnog otpada (šest), dok su manje zastupljene delatnosti koje se odnose na izgradnju i održavanje javnih garaža, putne infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mreže, telekomunikacione mreže i drugo.

Od ukupno 62 odobrena predloga do sada je ugovoreno njih 27, a ostalih 35 projekata nije prešlo u fazu odabira privatnog partnera putem tendera i potpisivanje javnog ugovora.

Svega četiri javna ugovora su potpisana od 2012. kada je donet Zakon o JPPK do početka 2015. godine, usled nedostatka podzakonskih akata, razumevanja koncepta ovakve saradnje i nedostatka kapaciteta medju javnim partnerima, navoidi “Biznis i finansije”.

Grad Beograd je zaključio najveći JPP projekat, u vrednosti od 957 miliona evra, za upravljanje komunalnim otpadom na deponiji Vinča. Zatim slede dva projekta u oblasti javnog prevoza koje je Grad Beograd sklopio u toku 2015. (vrednost 443,7 miliona evra) i 2016. godine (vrednost 230,2 miliona evra).

Od ukupne vrednosti ugovorenih JPP nešto više od 50 odsto se odnosi na oblast regulisanja komunalnog otpada.

Gradska uprava Beograda sklopila je najveći broj (četiri) JPP ugovora, u ukupnom iznosu od 1.689,5 miliona evra.

Pored Beograda, najveći broj zaključenih javnih ugovora ima Opština Topola, i to tri projekta ukupne vrednosti od 586,7 miliona evra. U 20 lokalnih samouprava sklopljen je po jedan javni ugovor.

Izvor: Biznis i finansije

Foto: Pixabay