Srpske firme nikako da dočekaju naplatu potraživanja

PinterestFacebookTwitterShare

Firme u Srbiji u proseku na naplatu potraživanja čekaju 139 dana, iako su zakonski rokovi mnogo kraći, saopštila je Mreža za poslovnu podršku.

Anketa te organizacije je pokazala da se na godišnjem nivou nikada ne naplati ukupno 7,6 odsto potraživanja, jer firme kojima je isporučen proizvod ili pružena usluga budu blokirane ili odu u stečaj pre nego što izmire svoje dugove.

Na naplatu poraživanja najduže čekaju izvođači radova u energetici i na gasnim postojenjima i mrežama (219 dana), građevinske firme (203 dana), prehrambeni proizvođači (164 dana), tekstilne firme (163 dana), a najmanje se čeka naplata bankarskih usluga (13 dana) i usluga smeštaja u turizmu (53 dana).

Zakonski rok za naplatu potraživanja između privatnih firmi je 60 dana, a javni sektor je dužan da svoje obaveze izmiruje u roku od 45 dana.

U anketi Mreže za poslovnu podršku učestvovalo je 88 preduzetnika, 234 mala, 57 srednjih i 45 velikih preduzeća.   Mreža je saopštila i da u odnosu na 2016. godinu kada je prosečna zaduženost anketirane firme bila 196,5 odsto u odnosu na visinu upisanog kapitala, zaduženost je nastavila da raste i sada iznosi 202,7 odsto.

“To znači da svaka prosečna firma trenutno ima dva puta više dugova od ukupnih sredstava s kojima je počela svoj rad, odnosno da je rizik od bankrotstva firmi koje posluju u Srbiji i dalje ekstremno visok, a u tome prednjače preduzetnici, mikro i mala preduzeća”, navodi se u saopštenju Mreže.

Dugovanja za parafiskalne namete su prva na listi kod 29,7 odsto anketiranih firmi, dugovi prema bankama za kredite i pozajmice kod 28,4 odsto, prema dobavljačima i poslovnim partnerima kod 21,5 odsto, a prema državi za poreske namete i carine kod 11,3 odsto anketirani.

Po podacima Mreže, smanjio se procenat firmi koje najviše duguju za poreske namete, carine i akcize sa 20,8 odsto u 2016. na 11,3 odsto u 2017. godini, ali se znatno povećao broj firmi koje duguju za parafiskalne namete (za 7,5 odsto) i dobavljačima (za 4,9 odsto).

“To znači da je država efikasnije naplatila poreze, ali se to prelilo na plaćanje brojnih parafiskalnih nameta pa je veća šteta za lokalne samouprave koje pretežno naplaćuju te namete, i na dobavljače pa je veća šteta za privredne subjekte i povećani su gubici realne privrede”, istakla je Mreža.