Srpski nameštaj izvozni adut, ni Ikea mu ne smeta

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Drvna i industrija nameštaja je jedan od aduta srpske prerađivačke industrije, a taj sektor je drugi po suficitu u spoljno-trgovinskoj razmeni.

Prošle godine smo nameštaja i drveta izvezli za 225 miliona evra više nego što smo uvezli. Kada je reč o broju zaposlenih, ovaj sektor zauzima treće mesto među prerađivačima, pišu Novosti.

Potražnja za nameštajem od masivnog drveta na evropskom i globalnom tržištu je velika, a trendovi u ovoj oblasti pokazuju da će rasti i u narednih petnaest godina.

Promenjene potrošačke navike, uticale su i na rast tržišta pločastog nameštaja. Osim što je jeftiniji i dostupniji, on je postao potrošna roba koja se menja na svega nekoliko godina. Vodeći proizvođač pločastog nameštaja u svetu je Kina, a Srbija je lider u proizvodnji ovog segmenta u regionu.

S obzirom na to da su zemlje iz regiona fokusirane na nameštaj od punog drveta, 80 odsto pločastog nameštaja iz Srbije se plasira upravo u ove zemlje, objašnjava Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i indstriju nameštaja i papira PKS.

Najveći izvoznik nameštaja na evropsko tržište je Kina, koja čini 55 odsto ukupnog uvoza. Među zemljama regiona, najveći konkurent nam je Bosna i Hercegovina koja čini 1,7 odsto evropskog uvoza, dok je Srbija čini jedan odsto. Očekuje se značajnije povlačenje kineskih proizvođača sa evropskog tržišta, što će ostaviti značajan prostor u Evropi.

Mala i srednja preduzeća iz Srbije svake godine uvećavaju izvoz za 20 odsto. Uspela su da za trećinu povećaju izvoz u pogranične zemlje. Povećali smo izvoz i u razvijene EU zemlje za 150 odsto, a srpski proizvođači osvajaju i udaljena tržišta poput Rusije, Kazahstana i SAD.

Drveni nameštaj se izvozi na 58 tržišta, ali na 25 tržišta, prilično ravnomerno, odlazi čak 99 odsto izvoza. U pitanju je osam pograničnih zemalja, ali i 14 zemalja EU. Najviše se izvozi u nižem i srednjem cenovnom segmentu, a veći deo izvoza se ostvaruje kroz proizvodnju za tuđi brend, ističe Erčić.

Na top-listi srpskih izvoznih aduta drvne industrije su tapacirana sedišta, tapacirani nameštaj, nameštaj od masiva, nameštaj za trpezarije i dnevne sobe, nameštaj za spavaće sobe, delovi nameštaja od drveta i kuhinjski nameštaj.

Proizvođači iz Srbije uglavnom ne uspevaju da dopru u više cenovne segmente u inostranstvu, a među glavnim razlozima je odnos cena-kvalitet-dizajn. On je kod srpskih proizvođača najčešće relativno mala cena, prilično dobar kvalitet i slab fokus na dizajn.

Proizvodnja nameštaja u Srbiji je relativno ravnomerno regionalno zastupljena, te je ovaj sektor važan sa aspekta regionalnog razvoja. Zahteva veliki broj kvalifikovanog kadra i zato postoji veliki potencijal za povećanje zaposlenosti.

Ikea (ne)utiče

Švedska Ikea još nije izazvala poremećaj na domaćem tržištu. Očekuje se da će se ona za kupce botiri dizjanom, pa tako i da će naši proozvođači početi da se prilagođavaju sličnim zahtevima.

U odnosu na veći deo domaće scene u proizvodnji nameštaja, Ikea je skuplja i ona neće osvajati naše tržište cenom, kao što to čini u drugim, pre svega razvijenim evropskim zemljama, kaže Ješa Erčić.

Iako u svom prodajnom asortimanu ima više zastupljen pločasti nameštaj nego nameštaj od punog drveta, očekuje se da će u Srbiji ona više “poremetiti” tržište nameštaja od punog drveta. Naime, veća je razlika u ceni pločastog nameštaja između Ikee i domaćih proizvođača, nego nameštaja od punog drveta.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay